СТАВРОНИКИТА

Манастир је највероватније основан у 10. веку. У 11. је његова кула коришцена као кула-стражара за становнике Кареје. Постоје многе легенде о оснивацу манастира. По једној од њих, у раније време је ту постојао манастир Харитона а по другој , Ставрос и Никитас су основали своје целије ту и то је разлог зашто се зове Ставроникита. 1533. године је продат као целија манастиру Филотеј-игуману Грегорију за 4000 аспри (веома мало вредан новац). Под бригом младог игумана и на поцетку патријарха Јеремије (1537-1545) је манастир обновљен и преименован у Свети Никола (Ставроникита).
1607. и 1879. ватра је уништила део манастира али је обновљен уз помоц монаха овог али и осталих манастира. Велике обавезе овог манастира нису до 1960 дозвољавале никаква проширења, али су 1968 монаси конацно исплатили дуг.

Главни храм има извршне зидне иконе из 1546 и оне су урадене у славу Светог Николе. Њих је урадио славни критски уметник Теофан и његов син Симеон. Библиотека садржи 58 руком писаних докумената на пергаменту (11-14. век), два на свили, 109 од папира (14-19 век) и хиљаде штампаних. Поред олтарских икона постоји извршна икона Последње Вецере.
У благу је колекција извршних минијатурних икона, крстова, моштију светаца, литургијских објеката и мозаицна икона Светог Николе која датира из 14. века. По легенди, ова икона је пронадена на дну мора од неких рибара близу манастира и предата је манастиру. На себи је имала огромну скољку (Стреде на грцком) на свецевом целу и зато се зове Свети Никола Стредски.