Za vreme godina cara Michaela Paleologosa i patrijarha John-a Beccou-a, manastir je imao istu sreću kao Vatoped manastir, jer monasi nisu želeli da odbace svoju religiju kao što su latini to od njih zahtevali. Nakon što su ubijeni, baćeni su u more. Nesto kasnije Katalanci su upotpunili katastrofu. 1357 manastir je postao grčki ( pre toga je bio gruzijski) ukazom patriarha Kalistosa, ne samo zbog broja grčkih monaha, već i zbog intelektualnih problema koje su im stvarali gruzijski monasi. Aprila 1865 je potpuno izgoreo osim glavnog hrama, ali zahvaljujući pozrtvovanosti monaha je obnovljen.

Glavni hram podigao je gruzijac George Varasvatse 1030. , a ikone na zidovima su naslikane u periodu od 16. do 19. veka. Ikone na zidovima nisu samo ikone svetaca, već i poznatih filozofa kao Sofokle , Platon , Plutarh, Aristotel itd.

Za vreme grčke revolucije 1821 manastir je prodao veliki deo svog blaga u cilju pomoći grčkim pobunjenicima. Poslednji gruzijski monah je umro 1955. godine. U Iveronu je drugaćije vremensko računanje nego u ostalim manastirima. Zasniva se na Haldeon vremenskom sistemu, koji je baziran na zalasku sunca. Tako, kad je vreme 0 pri izlasku sunca za ostatak Svete Gore, ovde je vreme 0 pri zalasku sunca.
Manastir ima 17 kapela, među njima kapela Portaitise (vratarica) u kojoj se čuva istoimena čudotvorna ikona. Biblioteka je jedna od najvećih na Svetoj Gori, sadrži 2000 rukom pisanih dokumenata i oko 13000 štampanih. Od ostalih blaga izdvaja se ikona Portaitise, srebrni svećnjak po izgledu na drvo limuna, mantija patrijarha Gregory-ja petog, skiptar cara Cimiskog, deo svetog krsta, mošti mnogobrojnih svetaca itd. 13 ćelija pripadaju ovom manastiru.