MANASTIR LIPOVAC |
Prema natpisu iznad ulaznih vrata saznajemo da je hram podignut 1399. g. i da je njegov ktitor bio "German, smerni i poslednjni među inocima". Priprata je dozidana vek kasnije. Manastir su obilato darivali sinovi kneza Lazara, Stefan i Vuk. Nekoliko puta je manastir postradao od Turaka. Znatnije je obnovljen u 17. v. Ambijentom dominira zvonik izgrađen 1885. g. koji se nije baš najlepše uklopio uz crkvu. Konaci predstavljaju divan primer srpskog neimarstva 19. veka. Crkva Preobraženja Gopspodnjeg u Lipovcu je malih razmera kao građevina, ali deluje skladno i ukusno. Po svojstvima arhitekture pripada grupi manastirskih crkava koje su podignute u poslednjoj četvrtini XIV veka u Srbiji. Karakteristično je za ovaj period da se manastirske građevine bitno razlikuju od onih iz vremena Nemanjića. Nisu niti velike niti raskošne. Odlikuju se bogatom i ukusnom ornamentikom i spolja i iznutra. Najstariji živopis je iz 15. v. i može se videti samo u kubetu i pandatifima. Dosta uspešno oslikane niže zone potiču iz 1938. g. Oslikao ih je ruski slikar Ivan Dikij. Postojeći ikonostas izgrađen je 1937. g. Ikone je slikao Ivan Dikij, a rezbarske radove izveo je izvesni Kostić iz Beograda. Nekada bogata riznica je često harana i obnavljana. Sada se u njoj nalazi nešto vrednih knjiga i sasuda. Arhimandrit: Dionisije (Pantelić)
|