Nastanak ovog manastira vezuje se za Sv. Romana, učenika Sv. Ćirila i Metodija, koji se ovde podvizavao i upokojio, verovatno u 10. veku. Kao pustinožitelj, on je najviše vremena provodio u molitvi, postu, bdenju (tj. u budnom stanju) i rukodelju. Tako je bilo sve do kraja njegovog nebozemnog života. U službi sv. Romanu, koju je sastavio vladika ohridski i žički Nikolaj Velimirović, stoji: da je ovaj čovek Božji po svome življenju bio "zemaljski anđeo i nebeski čovek" ili "angelopodobni". A to je, ustvari, najbolji put da čovek postigne svoju "puninu" (pliromu); da se oblagodati i postane "verni rab Božji" ili sveti i pravedni hrišćanin, i tako zadobije od Gospoda Boga lično spasenje i večni život u Njegovom Carstvu Nebeskom.
Ovaj naš "duhovni knez" - prep. o. Roman, česno je proživeo svoj zemni vek i mirno skončao u Gospodu nekog dana i godine na prevoju iz IDž u Dž vek. Na kraju svoga podviga on je, kao i mnogi drugi hrišćanski podvižnici pre i posle njega, mogao mirne savesti da ponovi one vekovne poslovične reči velikog apostola Pavla: "Dobar rat ratovah, trku svrših veru održah" (2. Tim. 4.7.). Naš narod veruje da je prepodobni otac naš Roman okončao svoj mnogotrudni podvižnički život na onom mestu, gde se godinama ispaštao, i da je na tom mestu časno sahranjen od svojih učenika i poštovalaca.
Naime, pošto se njegov grob pročuo kao mesto čudesnih isceljenja, narod nad njim podiže crkvicu. Ona se pominje u povelji vizantijskog cara Vasilija II izdate Ohridsoj arhiepiskopiji 1019. g. Ne zna se kada je zapusteo ali je zabeleženo da ga je obnovio nepoznati sluga kneza Lazara, uz kneževu pomoć. Tu crkvu Turci ponovo ruše 1448.g. Današnji izgled crkva je dobila 1791.g. kada je beg Đorđe Pile uz dozvolu sultana izvršio opravku iz temelja. Radove su izvodili majstori iz Makedonije, o čemu svedoči sačuvani zapis na portalu. Knjaz Miloš je 1852. g. pomogao gradnju impozantnog zvonika i darivao jedno zvono. Zvonik ima posebnu prostoriju za isceljenje , uglavnom umobolnih.

O ranijem živopisanju nema podataka. Crkva je delimično oslikana 1796. g. i 1831. g. Stariji živopis je u oltaru, a u naosu su stojeće figure Sv. Save i Sv. Nikole iz 1831.g. Kapela-grobnica Sv. Romana živopisna je zalaganjem jermonaha Nikodima.

Lazarom-kapela prepodobnog Romana
Po zapisu iz 1860.g. ikonostas je imao tri velike prestone ikone i 12 malih u frizu. Postojeći je izrađen 1925.g. i delo je ruskog slikara Andrije Bicenka.
Uz južni blok crkve nalazi se kapela Sv. Romana, a u njoj njegove svete mošti. U porti je grob monaha Simeona Svetogorca (+1889) koji je godinama ukrašavao dvorište manastira raznobojnim kamenjem u obliku mozaika. Tu je i grob kapetana Vuča Žikića koji je 1808.g. poginuo na Deligradu. Postoji jedno skromno obeležje na mestu gde je bio sahranjen Nikolaj Rajevski, ruski dobrovoljac u odbrani Srbije.

U selu Gornji Adrovac, kod Aleksinca, nalazi se crkva Sv. Trojica Rajevska. Na ovom mestu je 20.08.1886. g. poginuo ruski pukovnik Nikolaj Nikolajević Rajevski (Vronski iz Tolstojevog romana Ana Karenjina). Borio se za Srbiju kao dobrovoljac u ratu sa Turcima. Crkvu je 1903. g. podigla njegova tetka grofica Marija Bolkonski. Oslikana je naturalistički i dominira portret Rajevskog, koji je imao 36 godina kada je poginuo.

Iguman: Teodosije
Duhovnik: Protosinđel Nikodim
Jeromonah Luka, monah Dositej
Igumanija Mitrodora (Jovanović)
Monahinja Jelisaveta
Adresa: 37202 Đunis.