Predanje kaže da jemanastir podigao izvesni Raka, komornik Jovana Brankovića, koji je na tom mestu ubio jelena (jelen je u hrišćanstvu simbol žudnje za Bogom, samoće i čistote monaškog poziva), i radi toga se zakleo da će na tom mestu izgraditi manastir i podigao je hram Svetih besrebrenika i čudotvoraca Kozme i Damjana (1533. god.), grobljanska kapela Pokrova Presvete Bogorodice (1751. god.). Ovo sve je zapisano u Letopisu manastirskom perom igumana Teofana, sačuvanom u prepisu Isaije Privodskog iz 1767. godine.
Nakon poraza Turaka kod Beča 1683.g. i na Mohaču 1686. g., besni Turci pljačkaju i pale sve na šta naiđu, pa i manastir 1687. g. Narednih nekoliko godina manastir je bio napušten i dolaskom snalažljivog igumana Teofana koji je od sultana dobio zaštitni ferman i putem u Rusiju obezbedio materijalna sredstva i bogoslužbene knjige, počinje obnova Rakovca.
Manastir su oslikali Hristifor Žerarović, Vasilije Ostojić, Janko Holkozović. Ni I ni II svetski rat nisu Rakovcu doneli ništa dobro, kada su oba puta potpuno opljačkani, a u drugom i miniran i rušen.
Za manastir su vezana mnoga značajna imena naše istorije, a neki od ovih velikana su i sahranjeni u manastiru.

Manastir Rakovac (15.vek)
21299 Rakovac, tel : 021/875-022
Nastojateljica igumanija Gavrila (Bedov)
monahinja Sara (Đurić)
duhovnik jeromonah Mihailo (Sekulić), jeromonah Varnava (Radusinović), sabrat.