Vaskrs je najveci hrišcanski praznik - praznik nad praznicima. Toga dana se slavi uspomena na vaskrsenje iz groba Gospoda Isuasa Hrista - pobeda nad smrcu i temelj hrišcanske vera. Zbog velikog znacaja ovog praznika crkva je svaku nedelju u godini posvetila uspomeni na Vaskrs.

"A posle subote, u svanuce prvoga dana nedelje, dode Marija Magdalina i druga Marija da pogledaju grob. I gle, zemljotres bi veliki, jer andeo Gospodnji side s neba, pristupi, odvali kamen i sedaše na njemu. A lik mu je bio kao munja, i odelo njegovo belo kao sneg. Od straha pred njim uzdrhtaše stražari i postaše kao mrtvi. Tada andeo progovori i rece ženama: Vi se ne bojte; znam naime da tražite Isusa raspetoga. Nema Ga ovde. Jer vaskrse kao što rece; dodite i vidite mesto gde je ležao. I idite brzo pa recite njegovim ucenicima da je vaskrsao iz mrtvih i gle, on ide pred vama u Galileju, onde cete ga videti. Eto, rekoh vam. I otišavši od groba sa strahom i velikom radošcu potrcaše da jave njegovim ucenicima. I gle, Isus ih srete i rece: Zdravo. A one prišavši uhvatiše njegove noge i pokloniše mu se. Tada im Isus rece: "Ne bojte se; idite i javite mojoj braci neka idu u Galileju, i tamo ce me videti".

A kada su one išle, neki od straže dodoše u grad i javiše prvosveštenicima sve što se dogodilo. I sastaše se starešine, te se dogovoriše i dadoše vojnicima mnogo novca govoreci: Kažite da su njegovi ucenici došli i ukrali ga dok smo spavali. I ako to docuje namesnik, mi cemo ga ubediti i vas oprostiti brige. A oni uzeše novac i uciniše kako su ih naucili. I razglasi se ova prica kod Judeja do današnjeg dana." (Mat. 16,1-15).

Gospod Isus Hristos sahranjen je u Getsimanskom vrtu u jednu pecinu, koju zapecatiše velikim kamenom i postaviše stražu. U nedelju, treci dan po Raspecu side Andeo Gospodnji i zdrobi kamen na ulazu u pecinu i Isus Hristos izade napolje i vaskrsnu. Lice mu beše kao munja, a odelo belo kao svetlost. Vojnici se uplašiše i pobegoše, vicuci: "Hristos je Vaskrsnuo!" Kada izjutra žene Mironosnice dodoše da obidu Hristov Grob, zatekoše ga praznog i andeo im rece da idu u grad i jave ostalima da je Gospod naš Vaskrsnuo iz mrtvih. One odmah poslušaše i odoše da ovu radosnu vest razglase svima. I od tada poceše se svi pozdravljati pozdravom: "Hristos Vaskrese" i "Vaistinu Vaskrese" . Pa cak i danas, posle 2000 godina, mi se pozdravljamo istim tim pozdravom. Vaskrs je najveci hrišcanski praznik, jer na taj dan Isus Hristos, Gospod Bog naš vaskrsnu iz mrtvih, pobedi smrt i svim ljudima, od praroditelja Adama i Eve darova vecni život. Zbog velikog znacaja ovog dogadaja svaka nedelja u toku godine posvecena je Vaskrsu i svaka se smatra za mali Vaskrs. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolecne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4 aprila, a najkasnije 8 maja (po novom kalendaru).

Za ovaj praznik u narodu su uobicajeni mnogi lepi obicaji, koji narocito vesele decu. Za taj dan se farbaju jaja, zato što je baš jaje simbol obnavljanja prirode i života. Narocito crveno jaje predstavlja radost, i to kako za one koji ga daruju drugome, tako i onome ko ga prima. Zašto baš crvena boja, postavice mnogi od vas pitanje?

Zato, što ona predstavlja Spasiteljevu nevino prolivenu krv na Golgoti, a to je ujedno i boja Vaskrsenja, zato što njega ne može biti bez stradanja i smrti. To i jeste istinska i prava boja Hrišcana i naše Crkve.

Tropar (glas 5):

Hristos voskrese iz mertvih, smertiju smert poprav, i sušcim vo grobjeh život darovav.