Presveta Deva Marija, Majka Božija, posrednica našeg spasenja, poživela je još dosta dugo posle Vaznesenja Sina svog. Dok je umirao na krstu, Sin njen Isus Hristos na cuvanje je predade svetom Jovanu Bogoslovu. U njegovom domu, na Sionu, živela je ona u neprestanoj molitvi išcekujuci dan kada ce otici Sinu svom. Cesto je pohodila sva ona mesta, koja su podsecala na velike dogadaje i velika dela Sina njenog. Svojim molitvama, savetima, krotošcu i trpeljivošcu pomagala je ona svetim apostolima u širenju Božije reci. Najduže vremena u molitvi provodila je ona na Jeleonskoj Gori, moleci Boga da je što pre uzme sebi. I tako jednom dok se molila javi joj se arhangel Gavril i obavesti je da ce kroz tri dana biti upokojena, našta se ona veoma obradova. Poželela je da pre svog upokojenja vidi još jednom sve apostole i želja joj bi ispunjena. Nošeni krilima andela i na oblacima, skupiše se svi apostoli da poslednji put odaju pocast i divljenje ovoj Majci nad majkama, Precistoj Devi Mariji. Oprostivši se od njih, ona predade svoj svet duh Bogu. Apostoli se mnogo ražalostiše. Kovceg sa njenim svetim moštima uz pratnju mnoštva hrišcana preneli su u Getsimanski Vrt, u grobnicu roditelja njenih, svetog Joakima i Ane. Dok su ga nosili kroz grad, iz njega se neprestano širio aromatican miris. Jedan od jevrejskih sveštenika drznu se te rukama dohvati kovceg, ali mu u tom trenutku obe ruke otpadoše, te on poverova u Hrista i one mu se povratiše.

Tropar (glas 1):

V roždestvje djevstvo sohranila jesi, vo uspeniji mira ne ostavila jesi Bogorodice, prestavilasja jesi k životu mati sušci života, i molitvami tvojimi izbavljaješi ot smerti duši našja.