Živele su i stradale u Rimuu vreme cara Adrijana. Kada Vera imaše 12, Nada 10, a ljubav 9 godina, behu izvedene pred cara, one sve cetiri, držeci se za ruke, smerno ali odlucno ispovediše veru u Hrista Gospoda i odbiše da prinose žrtve idolskoj boginji Artemidi. Sve jednu po jednu, najpre mucitelji mucahu ljutim mukama, tukoše ih, sekoše, baciše u oganj i vrelu smolu, i najzad jednu po jednu macem posekoše. Sofija sehrani svoje kceri van grada, i osta na grobu njihvom tri dana i tri noci, i privede duh svoj Bogu, hitajuci da se u rajskim naseljima pridruži svojim kcerkama.

Tropar, glas 1:

Agnici slovesnija, agncu i pastiru privedostesja mucenijem ko Hristu, tecenije skoncavše i vjeru sobljudše: tjemže dnes radostnoju dušeju, soveršajem dostocudniji svjatuju vašu pamjat,
Hrista valicajušce.