Rodom iz Antiohije Pisidijske, od roditelja neznabožca, tek u 12. godini cu Marina za Gospoda Isusa Hrista, i odmah se njeno mlado srce raspali ljubavlju prema Gospodu. Njen otac omrznu je zbog vere njene, i predade je carskom namesniku koji je ljuto mucaše, i svu ranjenu i krvavu baci u tamnicu. Bezumni sudija mucaše je drugi dan u ognju i u vodi, ali Marina sve pretrpe. Najzad je osudi na posecenje macem. Pred samu smrt javi joj se Gospod s andellima. Mucena i posecena beše u vreme cara Dioklecijana.

Tropar, glas 4:

Agnica tvoja, Isuse, Marina zovet velijim glasom: tebe, ženiše moj, ljublju, i tebe išcušci stradalcestvuju, i sraspinajusja i spogrebajusja krešceniju tvojemu, i straždu tebe radi jako da carstvuju v tebje, i umiraju za tja da i živu s toboju: no jako žertvu neporocnuju primi mja s ljuboviju požeršujusja tebje:
toja molitvami, jako milostiv spasi duši našja.