Naš sveti otac, Vasilije Ostroški, roden je u Humskoj zemlji, današnjoj Hercegovini. Tacnije rodio se u selu Mrkonjic, u Popovom Polju, 28. decembra 1610. godine. Roditelji mu behu veoma pobožni i blagocestivi ljudi. Tako da i njega vaspitaše u duhu pravoslavne vere i u velikoj pobožnosti. Po rodenju dobio je ime Stojan. Prva škola njegove pobožnosti beše u njegovoj kuci, jer se u njegovoj porodici više mislilo o Bogu i duši, nego o zemaljskim i prolaznim stvarima. Po prirodi je bio veoma bistrog uma. Druga škola njegove pobožnosti beše post, molitva i stalno pohadanje bogosluženja u crkvi. Porodica mu je bila veoma siromašna, no on ni ono malo hleba što je dobijao za pojesti, nikada nije jeo sam, vec ga je uvek delio sa drugim cobanima cuvajuci ovce. Neki zli ljudi, susedi njegovi, otpadnici od vere, omrznuše mladog Stojana, zbog njegove pobožnosti i mudrosti, te roditelji behu primorani da ga sklone u manastir Zavale, koji je bio posvecen Vavedenju Presvete Bogorodice., gde on zapoce svoje ucenje i obrazovanje. Na tom mirnom mestu on je imao vremena da cita crkvene knjige i reci Svetih Otaca, i tada se raspali u njemu ljubav prema Bogu i podvižnickom životu, te odluci da se zamonaši u tom istom manastiru, odakle posle nekog vremena prede u manastir Uspenja Presvete Bogorodice Tvrdoš, gde je tada bilo sedište Trebinjske Eparhije. Kada se zamonašio dobio je ime Vasilije i u svom podvižnickom životu ugleda se na Svetog i velikog jerarha Crkve Božije, Vasilija Velikog. Posle nekog vremena, on ode u Crnu Goru, kod mitropolita Mardarija, koji ga zadrža na Cetinju sve dok ne dode do nekih nesuglasica izmedu njih. U manastiru Tvrdoš, nastavio je svoje podvige za spasenje pravoslavnog naroda. Iz svoje molitvene kelije u manastiru on je sagledavao sve nevolje i bede koje je podnosio njegov mnogonapaceni narod. Iduci po narodu, kao nekada njegov praotac Sveti Sava, on je obavljao sva sveta bogosluženja i svete tajne po svetu i hrabrio je ljude u veri i trpljenju. To zasmeta otpadnicima od vere, te namisliše da ga ubiju, a on da bi to izbegao ode u pravoslavnu Rusiju. Posle nekoliko godina vratio se, donevši sa sobom mnogo crkvenih knjiga i novca, i sve to darovao je osiromašenim crkvama u Hercegovini. Kada su Turci ubili tadašnjeg mitropolita istocno-hercegovackog, Pajsija Trebješanina, postaviše Svetog Vasilija za mitropolita. Sklonivši se ispred najezde Turaka, on se skrasi u manastiru Ostrog. Podvizavao se veoma strogo i bogougodno u jednoj pecini iznad Gornjeg manastira Ostroga, kao i prethodni mitropolit Sveti starac Isaija. U Ostrogu on okupi mnoge monahe i obnovi crkvu. Vavedenja Presvete Bogorodice. Mnoga cudesa cinio je za vreme svoga života ovaj veliki ugodnik Božiji, a to je nastavljeno i nakon njegove smrti. Njegove mošti otkriše monasi neoštecene, i nad njima se i dan danas dešavaju cudesna isceljenja. Njima na poklonjenje danonocno dolaze, ne samo pravoslavni, nego i drugi i behu isceljeni. Reke poklonika slivaju se neprestano ka ovom manastiru i svetitelju, bez obzira na veroispovest. Kraj njegovog kivota uznose se molitve svakodnevno. Mnoge zakletve i zaveti daju se tu i dan danas.

Poštovanje ovog ugodnika Božijeg u našem narodu ogleda se u podizanju u njegovu cast mnogobrojnih hramova. Mnoga se cudesa spominju vezano za Svetog Vasilija Ostroškog, i ne mogu se sva nabrojati... On pomaže svakome ko mu se obrati sa iskrenom molitvom i pobožnošcu. Napomenucemo samo neke od njih, ali najbolje mogu nam posvedociti mnogi koji su osetili blagodat njegove molitve. Veliki je broj onih koji su bili otpisani od svih, a koji su se ponovo vratili u život, normalni i zdravi.

Molitvama Svetog Vasilija, oca našeg, neka Gospod pomiluje i spase sve pravoslavne hrišcane i sve ljude dobre volje. Amin.

Tropar (glas 4):

Ot junosti tojeja sebe Gospodevi otdal jesi, prebivaja v molitvah, trudjeh i postjeh oce bogonosne; obraz bil jesi dobrodjetelji svojemu stadu; sego radi vidja Bog tvoje blagoje proizvoljenije, postavljajet tja svojej cerkvi pastira i dobljago arhijereja, i po prestavljeniji tvojem sobljude, svjatoje tvoje tjelo nerušimo, svjatitelju Vasilije: tjemže jako imjeja derznovenije molisja Hristu Bogu spastisja dušam našim.