Ova svetiteljka srpskog porekla uživa veliko poštovanje, ne samo u našem narodu nego i kod drugih pravooslavnih naroda. Živela je u prvoj polovini jedanestoga veka. Roditelji su joj bili vrlo bogati i pobožni, pa su i svoju decu vaspitali u hrišcanskom duhu. Pored svete Petke imali su i sina Jevtimija koji se vrlo mlad zamonašio i kasnije postao episkop Maditski. Posle smrti roditelja, Paraskeva podeli siromasima svo bogatstvo svojih roditelja. Ode u Carigrad, i tamo se, u hramu svete Sofije, zamonaši. Posle izvesnog vremena napušta Carigrad i odlazi u Jordansku pustinju. Tamo svoj život provodi isposnicki, sve do svoje starosti. U poznim godinama javi joj se andeo Božiji saopšti joj da ostavi pustinju i da se vrati u svoje rodno mesto, u Epivat, jer treba uskoro da se preseli u carstvo Božije. Sveta Paraskeva posluša glas sa neba. Ostavi pustinju i vrati se u svoje rodno mesto. I u Epivatu je nastavila da živi isposnicki u molitvi. Posle kraceg vremena ona se upokojila. Smatrajuci da je strankinja, sahrane je izvan groblja. Kasnije je njen grob otkopan i nadene su njene mošti. I ne samo to . Nad njenim telom dogadala su se cuda i mnogi bolesnici su ozdravili. Verni narod je zahtevao da se ona smesti u hram svetih apostola Petra i Pavla. Odavde je prenešena u Carigrad. Za vreme bugarskog cara Jovana Asena njene mošti su prenešene u Trnovo. Kad su Turci osvojili Trnovo, bi premeštena u Rumuniju. Po turskom osvajanju Rumunije, kneginja Milica izmoli od sultana dozvolu i mošti svete Paraskeve budu prenešene u Beograd, 1396. godine, na Kalemegdan, u crkvici koja je njoj posvecena. Kada je sultan Sulejman osvojio Beograd, preneo je mošti svete Petke u Carigrad. Iz Carigrada su kasnije ponovo prenešene u Rumuniju, u grad Jasi, gde se i danas nalaze. Kult svete Petke Paraskeve veoma je razvijen u srpskom narodu. Mnoge porodice slave svetu Petku kao svoju krsnu slavu. Brojni srpski hramovi posveceni su njenom imenu. Veliki broj ljudi joj se obraca molitvom za pomoc i spas u bolesti i u svim neprilikama koje snalaze coveka u životu. Cesto se pored hrama posvecenog svetoj Petki, ili u njegovoj neposrednoj blizini, nalazi izvor lekovite vode, koju vernici uzimaju sa strahopoštovanjem, sa verom i nadom da ce im sveta Petka pomoci u svakoj nevolji. Takode je cesta pojava da se sveta Petka javlja ljudima i daje savete šta treba u ovome životu da urade da bi blagoslov Božiji došao na sav dom i na osobu kojoj je pomoc potrebna. U crkvenoj pesmi se kaže: "Ugradila si se cestitim životom i dobrotom, darovanom ti od Boga, pa si dobila i dar iscelenja bolnih i nesrecnih. Zato te velicamo prepodobna Mati, i poštujemo casnu tvoju uspomenu, jer se ti moliš za nas Hristu Bogu našem".

Prepodobna Mati Paraskevo, moli Boga za nas. Amin.

Tropar (glas 4):

Pustinoje i bezmolvnije žitije vozljubivši, i vo sled Hrista ženiha tvojego userdno potekši i togo blagoje igo vo junosti tvojej vzemši, kresnim znamenijem i mislenim vragom mužeski vo oruživšisja: postniceskimi podvigi, postom i molitvami i sleznimi kapljami, uglije strastej ugasila jesi dostoslavnaja Paraskevo i ninje v nebesnem certozje s mudrimi djevami predstojašci Hristu moli o nas pocitujušcih cestnuju pamjat tvoju.