Preteca Gospodnji, sveti Jovan Krstitelj, roden je šest meseci pre zaceca Sina Božijeg, Isusa Hrista. Roditelji njegovi, prvosveštenik Zaharija i majka Jelisaveta, bili su pobožni i blagocestivi ljudi. Ostarivši, dugo su molili Boga da im podari dete. Prezreni od ljudi, uporni u svojoj molitvi, izmoliše od Boga željeno dete. Tu radosnu vest objavi svešteniku Zahariji arhangel Božiji Gavril. I rodi starica Jelisaveta sina - proroka, svetog Jovana, Pretecu Gospodnjeg. Cudan je Jovan bio još od svog rodenja. Osmi dan, po rodenju dodoše srodnici i prijatelji da obrežu dete i da mu ime nadenu. A otac njegov, Zaharija, koji posta nem kada saznade da ce žena njegova roditi sina, napisa na jednoj dasci ime njegovo Jovan i tog trenutka progovori. Hristoborni car Irod, koji vladaše u to vreme, kada saznade da se rodio prorok Sveti Jovan, naredi da se pobiju sva novorodena deca u Vitlejemu i sam Jovan, ali majka Jelisaveta uspe sa svojim cedom da pobegne u pustinju, gde posle nekog vremena i umre, a mali Jovan ostade sam na staranje Bogu i andelima Božijim. U pustinji je ostao sve do onog trenutka kada je dobio znak od Boga da je vreme da prethodi i najavi dolazak Hristov.

Za ovaj praznik, koji je u narodu poznat kao Ivanjdan, vezan je lep obicaj da se od ivanjskog i drugog livadskog cveca pletu venci. Tim vencima se kite hrišcanski domovi, zgrade i obori. Oni simbolišu lepotu prirode, koju je Bog stvorio i darovao coveku na uživanje, a istovremeno nas podsecaju da naši životi trebaju da obiluju vrlinama i dobrim delima.

Tropar (glas 4):

Proroce i predtece prišestvija Hristova, dostojno voshvaliti tja nedoumjejem mi, ljuboviju ctušcija tja: neplodstvo bo roždšija i otceje bezglasije razrješisja, slavnim i cestnim tvojim roždestvom, i voplošcenije Sina Božija mirovi propovjedujetsja.