S veti Jovan Krstitelj i preteca Gospoda našeg Isusa Hrista, svojom smrcu je prethodio dobrovoljnoj smrti Spasitelja našeg. Postrada ovaj svetitelj za vreme cara Antipa, sina starog cara Iroda ubice Vitlejemske dece, zbog svoje propovedi u Galileji. Osudio je Sveti Jovan ovog cara zato što je oterao svoju zakonitu suprugu, kcerku arabskog cara, ubio svog brata Filipa i uze njegovu ženu. Ucinivši sve to, svetitelj mu ne otrpe te ga izoblici pred svima. Uplaši se osramoceni car, te ga baci u tamnicu, ali ne smedoše ga pogubiti, jer ga mnogi smatraše za velikog proroka. Bratova žena, Irodijada koja i ucini sve to, uplaši se prorockih reci te nagovori svoju kcer, Solomiju da od cara Iroda na dar zatraži svetiteljevu glavu. I ne mogavši odbiti, Irod, ocaran njenom lepotom i zanosnom igrom ucini što mu bi zatraženo i pogubi Jovana, a glavu njegovu iznese pred prisutne goste. Plašeci ga se mrtvog, Irodijada nije dozvolila da mu se glava sastavi sa telom, nego se sahrani odvojeno od tela.

Posle toga, svi vinovnici ovog gnusnog zlocina završiše tragicno. Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu (jevrejski praznik), a praznuje se 11 septembra i tog datuma je ustanovljeno praznovanje zbog toga što je podignuta i osvecena crkva, koju su nad njegovim moštima podigli car Konstantin i carica Jelena u cast i zahvalnost ovom ugodniku Božjem.

Tropar (glas 2):

Pamjat pravednago s pohvalami, tebje že dovljet svidjeteljstvo Gospodnje, Pretece, pokazal bo sja jesi voistinu i prorokov cestnjejšij, jako i strujah krestiti spodobilsja jesi propovjedanago, tjemže za istinu postradav radujasja blagovjestil jesi i sušcim vo adje Boga javlšagosja plotiju, v zemljušcago grjeh mira, i podajušcago nam veliju milost.