Kada je nakon rodenja našeg Gospoda Isusa Hrista prošlo 40 dana, Precista i Preblagoslovena Deva Marija, sa svojim obrucnikom Josifom donese u jerusalimski hram Mladenca i cedo svoje. Ucinila je ona to da bi ispunila dvostruki Zakon Božiji. Prvo, da ocisti sebe posle porodaja i da preda Gospodu prvenca svog. Drugo, da ga otkupi ustanovljenom cenom. Ali sve to je bilo bespotrebno. Medutim, Zakonodavac ne htede da prekrši Svoj Zakon. Prinoseci Ga Bogu, ona izgovara reci: "Prevecni Oce, ovo je Sin Tvoj, koga si poslao da se ovaploti od mene radi spasenja ljudskog. Eto Onoga, koga si Ti rodio pre vremena bez matere, a ja po blagovoljenju Tvom rodih Ga bez muža. Primi od mene Sina Tvog, koga Ti prinosim da uradiš sa Njim i samnom, kako je Tebi volja i da Njegovim telom i krvlju koje je od mene uzeo iskupiš rod ljudski""

Rekavši to, Bogomajka položi ljubljeno cedo svoje na ruke prvosvešteniku, koji Ga prinese Bogu.

Prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Pretece Gospodnjeg, stavi precistu Devu na mesto za devojke i kada to videše fariseji obavestiše cara Iroda, koji odmah posla vojnike da ih uhvate i ubiju Sina Božijeg. Stigavši u hram vojnici ih ne nadoše, jer po promislu Božijem oni vec behu daleko na putu za Misir.

U hramu beše i prorocica Ana, koja poznade Mesiju i odmah to javi svima u Jerusalimu.

Dan Sretenja Gospodnjeg praznuje se od samog pocetka, no toržestveno praznovanje ustanovljeno je 544 godine, u vreme cara Justinijana. Ovaj blagocestivi car naredio je da se ovaj Gospodnji i Bogorodicin praznik praznuje kao i drugi veliki praznici. Razlog za to bio je taj, što u vreme ovog cara zadesi Vizantiju veliki pomor i zemljotresi i te nedace trajaše 3 meseca, dok se ne javi glas Gospodnji, nekim bogougodnim ljudima, da treba ustanoviti da se taj dan Sretenja Gospodnjeg praznuje kao veliki praznik. Kada tako uciniše i pomoliše se Precistoj Bogorodici, prestadoše sve nedace i ljudi nastaviše normalno da žive.

Tropar (glas 1):

Radujsja blagodatnija Bogorodice Djevo, iz tebe bo vozsija solnce pravdi, Hristos Bog naš, prosvješcajaj sušcija vo tmje: veselisja i ti starce pravednij, prijemij vo objatija svoboditelja duš naših, darujušcago nam voskresenije.