Beše on sin pravednog Josifa, obrucnika Svete Deve Marije, iz prvog braka. Još od svoje rane mladosti zavoleo je strog život, koga se u potpunosti pridržavao. Nikada, ovaj prepodobni mladic nije jeo masti ni zejtina, živeo je cisto, isposnicki, jeduci samo hleb i pijuci vodu. Jednom recju, odbacivao je sve ono što telu donosi zadovoljstvo.

Svaku noc je provodio u molitvi, jednom recju do kraja života bio je pravi devstvenik. Postoji verovanje, po starom predanju da je njegov otac ležeci na samrtnickoj postelji pozvao svoje sinove radi deobe imanja. Usprotiviše se oni radi oceve želje da jedan deo imanja ostavi i Isusu, sinu Deve Marije, no samo Jakov pristade na to, ali braca behu uporna te on rece da ce brata svog Isusa primiti na svoj deo imanja i uzeti ga kao sunaslednika. Zato se s pravom i naziva Bratom Gospodnjim, a takode i zbog toga, što kada se ovaploti Gospod naš Isus Hristos, i kada Precista Deva Marija bežaše sa Sinom i Josifom ispred cara Iroda, pode sa njima i Jakov i pratiše ih u stopu. Bio je on omiljeni apostol Gospodu, te mu se On nakon vaskrsenja javi odvojeno od drugih apostola. Živeo je sveti Jakov bogougodno i pravedno, i bi uvršten u sedamdesetoricu apostola Božjih. U svojoj 34 -oj godini po Božjem promislu postaviše ga za episkopa jerusalimske crkve -majke Hrišcanske Crkve. Rukovoden Svetim Duhom on sastavi i napisa Svetu Liturgiju, koju kasnije zbog nemoci ljudske skratiše Sveti Vasilije Veliki i Sveti Jovan Zlatoust.

Jednog dana, prvosveštenik jevrejski, Ananije, naredi Svetom Jakovu da na dan Pashe (jevrejski praznik) stane pred narod i propoveda protiv Hrista. Izade Sveti Jakov na krov hrama i obrati se sabranom narodu sa recima: "Što me pitate o Sinu covecijem koji dobrovoljno postrada radi nas, bi raspet i pogreben i u treci dan vaskrsnu iz mrtvih? On sada sedi sa desne strane Višnjega i opet ce doci na oblacima da sudi živima i mrtvima".

Narod se obradova ovim recima i poverova u Hrista, a fariseji i književnici razljutiše se i gurnuše Jakova sa krova, te on pade na zemlju. Onda ga kamenovaše i ubiše na svirep nacin. I dok je umirao u mukama, ovaj Pravednik Božji, molio je Boga da im oprosti grehe njihove, jer nisu znali šta rade. Tako skonca mucenickom smrcu ovaj preslavni apostol Hristov i preseli se u Carstvo Gospoda svoga.

Tropar (glas 2):

Jako Gospodenj ucenik vosprijal jesi pravedne evangelije, jako mucenik imaši ježe neopisanoje derznovenije, jako brat Božij, ježe molitisja jako jerarh, moli Hrista Boga spastisja dušam našim.