Ikona Bogorodice Trojerucice je najpoštovanija ikona u Hilandaru i najznacanija ikona srpskog naroda. Po predanju, predanju, pripada redu nerukotvorenih ikona ili onih ikona koje je ikonopisao apostol i jevandelist Luka, prvi slikar i hrišcanstva. Na njenoj drugoj strani je naslikan Sveti Nikola. Ikona je dobila ime u 8. veku. U to vreme se pojavila ikonoboracka jeres, a jedan od njenih najvecih protivnika je bio Jovan Damaskin, tada još svetovnjak. Zato što je pisao protiv ikonoborstva, odsecena mu je desna ruka. Držeci odsecenu u zdravoj ruci, Jovan Damaskin se celu noc molio pred ikonom Presvete Bogorodice da mu isceli ruku kako bi nastavio da piše o poštovanju svetih ikona. I, cudo se zaista dogodilo. U znak zahvalnosti svetitelj je dao zlatarima da iskuju ruku od srebra i da je postave na ikonu. Nakon cudesnog iscelenja Jovan Damaskin se zamonašio. Monaški život je pprovodio i lavri Svetog Save Jerusalimskog, u koju je poneo i ikonu svoje Dobrotvorke - Trojerucice. U lavri su se nalazile još dve svetinje: cudotvornalj ikona Bogorodice Mlekopitatenjnice i paterica - igumanski štap Svetog Save Jerusalimskog. Prema predanju, ovaj svetitelj je na samrti prorekao da ce u manastir doci jedan carski sin njegovog imena - Sava, i da ce po njegovom poklonjenju pricvršceni štap pasti na zemlju. Zaveštao je da se novom Savi kao blagoslov daju obe manastirske svetinje. Njegovom zaveštanju Jovan Damaskin je dodao svoje - da se tom carskom sinu da i ikona Bogorodice Trojerucice. Pet vekova kasnije prorocanstvo Svetog Save Jerusalimskog se obistinilo. U lavru je došao srpski monah Sava. Dok se poklanjao svetiteljevom grobu, igumanski štap je pao. Isto cudo se ponovilo i sledeceg dana. Tako su se razrešile sve sumnje monaha da je srpski Sava onaj koga su cekali. Cudotvorna ikona Bogorodice Trojerucice je cuvana uz dvorove svih iz nemanjicke loze. Do kraja 14. veka je prešla sa dvora srpskog cara Dušana Silnog u manastir Studenicu. Pocetkom 15. veka je Studenica postala meta turskih osvajaca. Obavešteni da Turci dolaze ka manastiru, monasi su se na brzinu postarali da iz njega spasu najvrednije dragocenosti. Tako su ikonu Bogorodice Trojerucice ucvrstili na samar jednog magareta koje su pustili da ide kuda ga vodi Bogorodicina volja. I magare je prešlo gotovo celu Srbiju i Makedoniju da bi došlo na Svetu Goru, gde se zaustavilo nedaleko od Hilandara. Videvši i shvativši šta se dešava, manastirski oci su mu pohitali u susret. Kada su skinuli ikonu, magare je palo mrtvo.Krajem 15. veka Hilandar se našao u teškoj situaciji zbog izbora novog igumana. Mnogobrojni monasi srpske, ruske, grcke i bugarske nacionalnosti nikako nisu mogli da se slože. Ali za vreme jednog vecernja se sa ikone jasno cuo glas Presvete Bogorodice da je ona igumanija manastira. Sutradan, na jutrenju, ikona je bila na igumanskom mestu. Misleci da je u pitanju neka prevara, monasi su je vratili u oltar. Medutim, i narednog dana se ponovilo isto. Tada su shvatili da više ne treba da razmišljaju o izboru igumana, niti da pomeraju ikonu sa igumanskog mesta. Tako je Bogorodica Trojerucica postala igumanija i zaštitnica Hilandara. Godine 1905, na molbu zapovedništva visokih oficira ruske vojske, koja se nalazila u ratu sa Japanom, nacinjena je kopija ikone Bogorodice Trojerucice. Bila je poslata na bojno polje kao pomoc pravoslavnoj ruskoj vojsci. I Rusi su zaista poceli da odnose pobede. Kada je izmedu dva carstva sklopljen mir, kopija je vracena u Hilandar. Devedesetih godina 20. veka velicanstvena kopija Bogorodice Trojerucice je stigla u Srbiju. Ova kopija stoluje u hramu Svetog Save na Vracaru. Postavljena je u poseban proskinitar koji stoji u naosu hrama, uz sam igumanski presto. Ispred nje gori neprestano veliko kandilo, a ulje iz njega je vec mnoge izlecilo od raznih bolesti. Ikona Bogorodice Trojerucice je prva svetogorska svetinja koja je, i pored kanonske zabrane, iznesena sa Svete Gore. Godine 1993. je oko petnaest dana boravila u crkvi Svetog Dimitrija u Solunu, gde ju je videlo više od milion vernih. Tom prilikom se desilo još jedno u nizu njenih cuda - slepi od rodenjaje je u trideset trecoj godini progledao.