Bila je zima 1941. godine. Nemci su se približavali Moskvi. Rusija se nalazila na ivici katastrofe. Tih dana skoro niko nije verovao u pobedu. Nisu znali šta da rade, videli su samo propast, svuda je bila samo panika, strah, ocajanje. Kada je poceo veliki Otadžbinski rat, patrijarh antiohijski Aleksandar Treci obratio se poslanicom hrišcanima celog sveta za molitvenu i materijalnu pomoc Rusiji. Tada je ruskoj zemlji ostao samo veoma mali broj istinskih prijatelja. Postojali su veliki molitvenici i u Rusiji, takvi kao jeroshimonah Serafim Viricki. Hiljadu dana i noci se molio on za spasenje zemlje i naroda Rusije u tim najtežim godinama, kada su zemlju pritiskali neprijatelji. Ali kao i 1612. godine Promislom Božjim radi projavljivanja volje Božje i odredenja sudbine naroda i zemlje Rusije bio je izabran prijatelj i molitvenik za nju iz bratske Crkve - mitropolit Livanskih gora Ilija (Antiohijska patrijaršija). On je znao šta znaci Rusija za svet; znao je i zato se uvek molio za spasenje ruske zemlje, za prosvetljenje naroda. Posle apela Aleksandra Treceg, mitropolit Ilija je poceo vatreno i svim srcem da se moli za spasenje Rusije od propasti, od neprijateljske najezde. Odlucio je da se zatvori i da moli Majku Božju da mu otkrije cime se može pomoci Rusiji. On se spustio u kameno podzemlje, kuda nije dopirao nijedan zvuk sa zemlje, gde nije bilo nicega osim ikone Majke Božje. Vladika se tamo zatvorio, nije jeo, nije pio, nije spavao, vec se samo klececi molio pred ikonom Majke Božje ispred koje je gorelo kandilo. Svakog jutra vladici su donosili izveštaj sa ratišta o broju ubijenih i o tome dokle je došao neprijatelj. Nakon tri dana bdenja javila mu se u ognjenom stubu Sama Majka Božja i objavila da je izabran on, istinski molitvenik i prijatelj Rusije, da bi preneo zapovest Božju za zemlju i ruski narod. Ako sve što je bilo zapovedeno ne bude ispunjeno, Rusija ce propasti. "U celoj zemlji moraju biti otvorene crkve, manastiri, duhovne akademije i bogoslovije. Sveštenici moraju biti vraceni sa frontova i iz zatvora, treba da pocnu da služe. Sada se pripremaju da predaju Lenjingrad; on se ne sme predati. Neka iznesu", rekla je Ona, "cudotvornu ikonu Kazanske Majke Božje i neka je pronesu u litiji oko grada, tada nijedan neprijatelj nece stupiti na njegovu svetu zemlju. To je izabrani grad. Ispred Kazanske ikone treba odslužiti moleban u Moskvi; zatim ona treba da bude u Staljingradu, koji se ne sme predati neprijatelju. Kazanska ikona treba da ide sa vojskom do granica Rusije. Kad se rat završi, mitropolit Ilija treba da dode u Rusiju i da isprica o tome kako je ona bila spasena". Vladika se povezao sa predstavnicima Ruske crkve i sa sovjetskom vladom te im preneo sve što je bilo zapovedeno. I sada se u arhivama cuvaju pisma i telegrami koja je mitropolit Ilija slao u Moskvu. Staljin je pozvao mitropolita lenjingradskog Aleksija (Simanskog), mestocuvara patrijaršijskog prestola mitropolita Sergija Stragorodskog) i obecao da ce ispuniti sve što je preneo mitropolit Ilija, jer više nije video nikakvu mogucnost da spase položaj. Sve se dogodilo onako kako je bilo i proreceno. Nije bilo snage da se neprijatelj zaustavi. Bila je strašna glad, svakodnevno su umirale hiljade ljudi. Iz Vladimirske saborne crkve izneli su Kazansku ikonu Majke Božje i obišli s njom u litiji oko Lenjingrada - grad je bio spasen. Mnogima je i do dan danas neshvatljivo kako se održao Lenjingrad, jer pomoci mu nije bilo: ono malo što su dovozili bila je samo kap u moru. Ipak, grad je izdržao. Ponovo su se potvrdile reci koje je svetitelj Mitrofan Voronješki rekao Petru Prvom o tome da je grad sv. apostola Petra izabrala Sama Majka Božja i dok je Njena Kazanska ikona u gradu, i dok postoje molitvenici, neprijatelj ne može uci u grad. Eto zašto Petrovgradani tako poštuju Kazansku ikonu Majke Božje. Ona je sve vreme, od osnivanja grada, bila njegova Zaštitnica, kao i cele Rusije. Zanimljivo je i to da je blokada Lenjingrada bila prekinuta na dan praznovanja sv. ravnoapostolne Nine, prosvetiteljke Gruzije. Posle Lenjingrada Kazanska ikona je pocela svoj pohod po Rusiji. I Moskva je takode bila spasena cudom. Poraz Nemaca kod Moskve, to istinsko cudo, javljeno je molitvama i zauzimanjem Božje Majke. Nemci su panicno bežali, gonjeni užasom, putem su ostavljali tehniku i niko od nemackih i ruskih generala nije mogao da shvati zašto se to dogodilo. Volokolamski put je bio slobodan i ništa nije smetalo Nemcima da udu u Moskvu. Zatim su Kazansku ikonu prevezli u Staljingrad.Tamo se ispred nje održavala neprestana služba - molebani i pomeni poginulih vojnika. Ikona je stajala usred ruske vojske, na desnoj o bali Volge, i Nemci nisu mogli da predu reku kakve god napore ulagali. Bio je trenutak kad su branioci grada ostali samo na malom komadu zemlje uz Volgu, ali Nemci nisu mogli da ih unište jer se tamo nalazila Kazanska ikona Majke Božje.

Slavna Staljingradska bitka pocekla je molebanom upravo ispred te ikone i tek posle toga bio je dat signal za napad. Ikonu su dovozili na najteže delove fronta, tamo gde su bile kriticne situacije, na mesta gde su bile pripremane ofanzive. Sveštenstvo je služilo molebane, vojnike su škropili svetom vodicom. Kako su svi sa dirnutošcu i radošcu prihvatali sve to! Došlo je vreme slavne ruske starine! Kakvi su bili molitvenici na ruskoj zemlji! I Majka Božje je njihovim molitvama terala neprijatelje, unoseci užas u njih. Price o cudesnim slucajevima cule su se i od mnogih boraca na ratištu, racunajuci tu i one koji nisu verovali u Boga. Treba ispricati o jednom takvom svedocanstvu zauzimanja i pomoci Majke Božje. Dogodilo se to za vreme napada na Kenigsberg 1944. godine. Evo šta prica oficir koji se nalazio u samom centru dogadaja bitke za ovaj grad-tvrdavu:

"Naša vojska je vec bila potpuno premorena, a Nemci su još uvek bili jaki, gubici su bili ogromni i tasovi na vagi su se kolebali, mogli smo tamo da doživimo strašan poraz. Najednom vidimo: došao je komandant fronta, sa njim mnogo oficira, a sa njima sveštenici sa ikonom. Mnogi su poceli da se šale: Evo dovezoše popove, sad ce oni da nam pomognu... Ali komandant je brzo prekinuo sve šale, naredio je svima da se postroje i da skinu kape. Sveštenici su odslužili moleban i pošli sa ikonom na liniju fronta. Mi smo sa nedoumicom gledali: kuda oni idu ovako? Sve ce ih pobiti! Nemci su tako strašno pucali da je to bio pravi vatreni zid! Ali oni su spokojno išli u vatru. I najednom je pucnjava sa nemacke strane u jednom trenutku prekinuta. Tada je bio dat signal - i naša vojska je pocela opšti napad na Kenigsberg s kopna i s mora. Dogodilo se nešto neverovatno: hiljade Nemaca je ginulo i hiljade njih se predavalo! Kako su zatim svi zarobljenici pricali: pred sam ruski napad "na nebu se pojavila Madona" (tako oni nazivaju Bogorodicu), Koju je videla sva nemacka armija, i svima je oružje apsolutno otkazalo poslušnost - nisu mogli da ispale nijedan metak. Onda je naša vojska, probivši žicane prepreke, lako slomila otpor i zauzela grad koji je do tada bio nepristupacan, a mi trpeli velike gubitke. Za vreme ovog javljanja Nemci su padali na kolena i mnogi su shvatili o cemu se radi i Ko pomaže Rusima!". I još jedna cinjenica. Kijev - majku ruskih gradova - oslobodila je ruska vojska 22. oktobra - na dan praznovanja Kazanske ikone Majke Božje (po crkvenom kalendaru, ili 4. novembra po novom). I to je bilo veoma znacajno za ruski narod: odatle je pocela Rusija, tu se dogodilo krštenje ruskog naroda, koji je zauvek izabrao hrišcanstvo i pravoslavnu veru. Sva istinska sila i sva istinska sreca ruskog naroda je u pravoslavnoj veri! Dvadeset hiljada hramova Ruske pravoslavne crkve je bilo otvoreno u to vreme. Tada se molila sva Rusija! Molio se cak i Josif Staljin, o cemu postoje svedocanstva.

Sveta pravoslavna Crkva praznuje ikonu Majke Božije Kazanske 21/8. jula.

Priziva se u pomoc za povratak vida slepim ljudima.