Sveta ikona nazvana Iverska, od 999. godine se nalazi u Iverskom manastiru, koji je na Atonskoj gori. Od vremena javljanja a i kasnije, ikona se nalazila u hramu kod unutrašnjih vrata manastira, na mestu izabranom od same Bogorodice. Zato se i naziva Vrataricom - Portaitisom, a po imenu manastira - Iverska. Podrobno svedocanstvo o njoj nalazi se opisano pod 27. aprilom.

Za vreme carovanja Alekseja Mihailovica i patrijarha Nikona, 13. oktobra 1648. god. u Moskvu je dovezena kopija cudotvorne ikone, koja se ni po cemu ne razlikuje od orginala. Ni po dužini i širini a ni likom. Jednom recju - nova kao da je stara.

U dokumentima Iverskog manastira cuva se podrobno kazivanje kako je naslikao ovu ikonu blagocestivi starac Atonskog manastira. Kada je arhimadrit Pahomije išao u Moskvu, i tamo skupljao pomoc za Atonske obitelji, i vratio se u svoj Iverski manastir, tada je odmah sazvao svu bratiju, njih 365. Svršili su oni velika molebna pjenija, od vecera do jutra, sa svetim moštima su osvetili vodu, i tom svetom vodom su oblivali cudotvornu ikonu Presvete Bogorodice zvanu Vratarica i skupili su tu vodu u vecu cašu i sa tom vodom polivali novu dasku od kiparisovog drveta i opet skupili tu vodu u cašu. Pa su sa velikim usrdem i verm služili Božanstvenu liturgiju. Posle liturgije su dali tu svetu vodu ikonopiscu blagocestivog života, prepodobnom inoku i duhovnom ocu Jamvlihu, da je pomeša sa bojama i naslika svetu ikonu. Sve vreme dok je slikao svetu ikonu, ikonopisac je samo subotom i nedeljom uyimao hranu, a bratija su mu u pomoc svršavali svenocno i liturgije po dva u nedelju.

Po dolasku svete ikone u Moskvu, 13. oktobra 1648. god. car Alesej Mihailovic sa rodbinom, patrijarh Josif sa sveštenstvom i monaštvom, boljari i narod svakoga zvanja i uzrasta, sa strahopoštovanjem su sreli ikonu Bogomatere kod Vaskršnjih vrata Kineskog grada. Ikona je u pocetku bila postavljena u manastiru koji se do tada zvao - Nikola - Velika Glava - . Po nagovoru Atonskih inoka, poštovanih od cara Alekseja Mihailovica, manastir se poceo zvati Nikolajevskim Grckim. Blagocestivi car je znao da je cudotvorna ikona u atonskoj obitelji izabrala sebi mesto kod manastirskih vrata, i zaželeo je poneti došavšu sa Atona ikonu u svoju kapelicu koja je bila sagradena kod Vaskršnjih vrata. Sa molitvenom nadom da ce Božanstvena Vratarica biti uvek ograda i pokrov prestonog trona. U kapeli se cuva rukopisna knjiga u kojoj su zapisana mnogobrojna cudesa koja su se izlivala, od Milosrdne Presvete Bogorodice svima koji su Njoj priticali sa verom i usrdnom molitvom. Moskovska Iverska ikona je proslavljena mnogim cudesima. Svi pravoslavni hrišcani imaju prema njoj veliko strahopoštovanje. Godine 1812. za vreme napada Francuza, cudotvorna ikona je po zapovesti viših vlasti bila dovezena iz Moskve u Vladimir, i po izgnanju neprijatelja opet vracena u Moskvu i postavljena u kapelu, gde joj svakodnevno pritice mnoštvo bogomoljaca. Pravoslavni carevi, pri postavljanju na drevni tron, dolazili su u kapelu, da bi se poklonili cudotvornoj Iverskoj ikoni. Svetu ikonu su cesto nosili u domove bolesnika. Nju su vozili po ulicama u posebno napravljenim kolima. Svi su se ljudi osenjivali krsnim znamenjem i klanjali joj se. Da kapela nikad ne bi ostala bez svetinje, naslikana je druga ikona po ugledu na nju, i ona je ostajala u kapeli.

Pravoslavna crkva praznuje njenu cudotvornu ikonu: 12. februara, 31. marta, 12. oktobra i u utorak svetle nedelje po primeru svete Atonske gore. - Smiluj se na moljenja naša i umesto žalosti daruj nam radost!

Priziva se u pomoc za otkrivanje rešenja nestalih nedoumica i problema , kao i za zaštitu doma .