Vlaimirsku ikona Bogomatere po opštem verovanju naših predaka naslikao je Evandelist Luka, na dasci od onoga stola za kojim je jeo Isus Hristos sa svojom Precistom Majkom i Pravednim Josifom. Ikona je bila naslikana još za vreme zemnog života Bogomatere i prinesena bila od blagodatnog slikara Presvetoj Djevi. Videvši ovo izobraženje - ikonu, Djeva Marija je ponovila prorocke reci: "Od sada ce me zvati blaženom svi narodi" i dodala "blagodat rodenog od mene i moja neka bide sa ovom ikonom". Godine 450. za vreme imperatora Teodosija Mladeg, ikona je prenesena iz Jerusalima u Konstantinopolj, a pocetkom 7. veka je iz Konstantinopolja prevezena u Kijev. Patrijarh carigradski Luka Hrizoverh, poslao ju je velikom knezu Juriju Vladimirovicu Dolgorukomu, i ona je bila postavljena u devicanski manastir u Višegradu, koji je u starini bio darovan blagocestivoj kneginji Olgi. Ikona je ubrzo postala poznata radi velikih cudesa.

Godine 1155. veliki knez Jurij darovao je Višegrad na deo sinu svome knezu Andreju. Klirici Višegradske obitelji koji su po potrebi ušli u hram, u hramu su videli da je ikona sišla sa svoga mesta gde je do tada bila i da stoji u vazduhu u sredini crkve. Oni su je uzeli i postavili na predašnje mesto, no uskoro su videli da ikona opet stoji u vazduhu.

Knez Andrej je imao jaku veru i ljubav prema Presvetoj Bogorodici i na njegovim ustima je uvek bilo ime Hristovo i Preciste Njegove Matere, kako nam govori drevni letopisac.

Došavši do njega vest da cudotvornoj ikoni nije ugodno mesto na koje je ona postavljena i on se zamisli: "Da li joj je ugodno prebivati u Suzdaljskoj zemlji? Knez Andrej je davno pomišljao da se udalji sa Juga Rusije na Sever, u Rostovsku oblast i tamo utvrdi vladavinu nezavisnu od Kijeva. On se poceo usrdno moliti pred ikonom. Odslužen je pred njom moleban i pobožno je uzeo nju umesto svih blaga, i bez znanja oca nocu izjahao iz Višegrada. Na putovanju ka Suzdalju on je svršavao pred ikonom molebne i video je od nje mnoga cudesa.

Po dolasku u Vladimir, na reci Kljazmi, knez je bio docekan od žitelja s velikom radošcu. Posle toga knez se uputio ka Rostovu. No na 10 vrsta od Vladimira, niz tok reke Kljazme, stali su konji koji su vozilu cudotvornu ikonu, i nisu hteli ici dalje. Tada su upregniti novi no i ti se nisu pomerili s mesta. Posle usrdne molitve pred ikonom, knez je dobio od Bogomatere zapovest da ostavi ikonu u Vladimiru. Knez Andrej je uskoro nacinio u Vladimiru hram gde ce prebivati cudotvorna ikona. Posle dve godine, 1160. hram je bio završen i predivno ukrašen. Blagocestivi knez se pobrinuo takode i oko ukrašavanja svete ikone. Obložio je ikonu i ukrasio zlatom, srebrom i dragim kamenjem, i postavio je u novi Uspenski hram u Vladimiru, i od tada se ona pocela nazivati Vladimirskom. Posle toga ikona je ponovo prosijala velikim cudesima. Po veri u blagodatnu silu ikone, knezova, vojvoda i vojnika, ona je ucestvovala u mnogim pohodima ruske vojske. S njom su sjedinjene mnoge sveštene uspomene. Godine 1164. Vladimirska ikona je nošena od Andreja Bogoljubivog u pohodu protiv Volžskih Bugara, koje je on pobedio zastupništvom Bogomatere. Pred bitku je knez Andrej ukrepio duh svoj pricešcem Svetim Tajnama i molitvom pred cudotvornom ikonom Bogomatere. Svako ko u Tebe polaže nadu nece poginuti. Tako je vapijao on Njoj na molitvi. Po ugledu na kneza i sva vojska se usrdno molila sa suzama priticala k njoj i s verom je od nje dobivla pobedu protiv neprijatelja. Bugari su bili razbijeni. Posle pobede knez je pre svega prineo blagodarstveno molepstvije Bogomateri pred njenom Vladimirskom ikonom. U to vreme od Životvornog krsta i ikone Bogomatere zasijala je svetlost, i ozarila svu vojsku. Uspomena na ovo cudo cuva se u praznovanju Porekla cesnog drveta Krsta Gospodnjeg 1. avgusta, koje je ustanovljeno godine 1164. po želji kneza Andreja i po dogovoru sa grckim imperatorom Manuilom, koji je u taj dan video svetlost od Krsta Gospodnjeg, i cudesno je pobedio Saracene.

Po ubistvu kneza Andreja Bogoljubivog, godine 1173. narod potstaknut bezvlašcem i ubicama, pljackao je Bogoljubiv i Vladimir. Sveštenik Nikolaj, koji je išao s Bogoljubskim iz Višegrada, u potpunom mraku je video vhod s Vladimirskom ikonom po ulicama grada posle koga se metež utišao.

Posle kneza Andreja, rešeno je bilo u Vladimiru da na presto dode plemic Jaropolka i Mstislav Rostislavic. Oni su prvog dana svoga kneževanja prisvojili sebi srebro i zlato Vladimirskog hrama i prisvojili sebi sela koja su bila data hramu od Bogoljubivog. Cudotvornu ikonu Bogomatere Jaropolk je dao svome zetu Gljebu Rjazanskom. Protiv toga su ustali svi žitelji Vladimira i rešili su da prognaju Rostislavica. Vojska njihova njije htela stupiti u boj. Bacili su kneževske zastave i poceli bežati - gonjeni gnevom Božijim i svetom Bogorodicom. - Greblj Rjazanski je sam vratio u Vladimir cudotvornu ikonu i rekao: "Ja sam kriv za sve". Letopisac dodaje: "Uteši ih Bog i Sveta Bogorodica Vladimirska". Zato su Vladimircani proslavljeni od Boga po svoj zemlji za njihovo dobro delo, i Bog im je pomagao.

U vreme požara, 13. aprila 1185. godine, izgoreo je u Vladimiru saborni hram sa svim njegovim bogastvom, no Vladimirska ikona je sacuvana nepovredena. U vreme najezde Tatara koji su bili vodeni od Batija, 7. februara 1237. ikona je ostala bez dragocenog okova, no sama je ostala nepovredena - po blagodati Bogomatere, neodeljenoj od njene svete ikone na potvrdu blagocešca i na zaštitu zemlje ruske. - Knez Dimitrije Donski je uz pomoc Bogomajke Vladimirske izvojevao pobedu nad Mamaem, 8. septembra 1380. god. Slava grada Vladimira je rasla i širila se u vremenu od 242 god. dokle je prebivala u njemu cudotvorna ikona Bogomatere. Kada je u Moskvi bio podignut hram u slavu i cast Presvete Bogorodice i sveta ikona Vladimirska je bila prenesena tamo. Tada je pocela da se uzvišuje Moskva nad svim kneževstvima ruskim. U Moskvi kao i u Vladimiru, cudotvorna ikona se proslavila mnogim blagodatnim znamenjima na spasenje otecestva našeg.

Godine 1395. došao je u predele Rusije strašni zavojevac Istoka, Temir - Aksan, ili Temerlan (Gvozdeni copa). S pukovima svojim on se približio predelima Rjazanskim, zauzeo je grad Elec, zarobio kneza Eleckog, pobio je mnoge hrišcane, i došao do Dona, spremajuci se da udari na Moskvu. Veliki knez Vasilije Dimitrijevic, sa vojskom je došao u Kolomnu i zaustavio se na bregu Oki. On se više nadao u Boga nego u svoju snagu. On se usrdno molio Bogu i Presvetoj Bogorodici, sa svom vojskom i narodom, za izbavljenje svoga otecestva. Prizivao je u pomoc velike ugodnike Božije: Petra, Aleksija, Sergija i zapovedio je da bi nastupajuci post pred praznik Uspenja Bogorodice u svim kneževinama bio prožet bude usrdnim molitvama i podvizima pokajanja. I da se prenese Vladimirska cudotvorna ikona Bogorodice u Moskvu. Posle Svete Liturgije, i molebna, polazak iz Vladimira svete ikone, organizovalo je sveštenstvo Uspenskog Sabora. Na dan Svetog Uspenija sveštenstvo je prenelo na svojim rukama cudotvornu ikonu, a narod je ikonu sa umiljenjem pratio i sa suzama vapijao: "Kuda Ti odlaziš od nas, Vladicice? Radi cega nas ostavljaš sirote, odvracajuci od nas lice svoje?" Posle deset dana, svešteno putovanje sa ikonom približilo se zidovima Moskve. Bezbrojno mnoštvo ljudi na obe strane puta preklanjali su kolena i sa usrdem i suzama je prizivali: "Majko Božija! Spasi zemlju rusku!". Svo sveštenstvo Moskve sa krsnim vhodom, sva rodbina velikog kneza, bojari i gradani, toržestveno su sreli svetinju u gradu i pratili je do Uspenskog sabora. Videli su se plodovi vere i pobožnog moljenja pravoslavnih. U sami dan i cas, kada su žitelji Moskve bili kod ikone Bogomatere, Tamerlan je zadremao u svom šatoru i video je pred sobom veliku goru i sa njenog vrha išli su k njemu mnogi svetitelji sa zlatnim žezlima, a nad njima sa lucezarnim sijanjem Djevu neopisive velicanstvenosti, okruženu bezbrojnim mnoštvom Angela sa plamenim macevima, i svi su se ustremili na njega. Tamerlan se u užasu probudi i sazvao svoje starešine i zatraži od njih da mu objasne to videnje. Mudraci su mu odgovorili, da je u videnju Djeva Majka Boga hrišcanskoga, zaštitnica ruska. "I tako ih mi ne možemo pobediti". Rece kan Džagatajski i odmah naredi svojim odredima da se povlace, na veliko udivljenje Rusa a i samih Tatara. Pravoslavni su radosno klicali Bogomateri: "Nije ga naša vojska prognala, niti su ga naše vojskovode pobedile, no moc Tvoja Mati Božija!" Na uspomenu na veliko milosrde Božije radi moljenja Presvete Bogorodice, podignut je u Moskvi Sretenski muški manastir na Kuckovom polju, gde je cudotvorna ikona bila zaustavila godine 1395. pri njenom prenošenju iz Vladimira u Moskvu.

U Vladimirskom saboru, na mestu ikone prenesene u Moskvu, uradena je kopija iste velicine, od igumana Ratskog manastira na Volini, i postavljena po naredenju svetog mitropolita Petra.

Ponovo je blagodatna pomoc od cudotvorne ikone Vladimirske, bila jaljena godine 1408. protiv ordinskog cara Edigeja, koji je neocekivano došao do Moskve. Tada nije bilo u Moskvi ni kneza ni mitropolita. Od ljudi nije bilo pomoci. Žitelji prestonice nisu prestajali suznim molitvama vapijati ka Presvetoj Bogorodici, pred njenom Vladimirskom ikonom. Edigej se pripremao da presudi Moskvi, no u to vreme je primio vest o neredima u Odri i ubrzo se udaljio iz Moskve.

Medutim, posle 50 godina od napada Tamerlana, godine 1451. do Moskve je došao Nogajski carevic sa vojskom svoga oca. Tatari su zapalili predgrade Moskve i radovali su se što ce opljackati mnogo plena i zlata. Episkop Jona je u vreme požara obavio krsni vhod na zidovima grada. Videvši inoka Cudovskog manastira Antonija, koji je bio svetog života, episkop mu je rekao: "Antonije, prilježno moli Boga za izbavljenje grada". Antonije mu je odgovorio: "Ti si veliki arhijerej Božiji, i Tvoje molitve ne prezire Bogomater, naša brza pomocnica: Ona je vec umolila Sina svoga da spase grad." Moskovljani su se bili sa Tatarima sve do noci, ocekujuci u toku noci novo pojacanje Tatara. No ujutro je pod zidinama nestalo neprijatelja. Nocu su pobegli od Moskve, uzevši sa sobom samo laka kola. Po kazivanju letopisaca, "Tatarima se ucinilo da cuju neobican šum i pomislili su da veliki knez ide na njih sa mnogobrojnom vojskom." Mazavša je u strahu okrenuo konja kuci, njegovom primeru sledovali si i njegovi vojnici, svi se ustremnjujuci u bekstvo. Vojska velikog kneza nije bila mnogobrojna i nalazila se daleko od Moskve. Veliki knez je pokazao narodu Pobediteljnog Vojvodu strašnih pukova, on je pohitao u hram i pao pred Vladimirskom ikonom, sa blagodarnim suzama slaveci zastupnicu pravoslavnih. Posle 8 godina od najezde Mazovši, napao je na Moskvu njegov otac Sedi - Ahmet i u gordosti se hvalio da ce porobiti celu Rusiju. Sin velikog kneza Jovan, prognao je njegove pukove iz Rusije. Episkop Jona je pripao ka zastupništvu Bogomatere, posramio hvale Ahmeta i ustrojio godine 1459. dopunu u pohvalu u slavu i cast Bogomatere u Uspenskom saboru.

Pravoslavna crkva svršava još i 23. juna praznovanje Vladimirske ikone, kao uspomenu na izbavljenje Rusije cudesnim zastupništvom Bogomatere od Ordinskog cara Ahmeta, godine 1480. za vreme velikog kneza Jovana 3. Vasiljevica. Ahmet, han Zlatni Ordi, pošao je s gromadama velike vojske da opljacka i razori Moskvu. On je vec bio došao do reke Ugri, koju su Rusi nazivali pojasom Bogomatere, koja cuva moskovski posed. Veliki knez, ukrepljivan molitvama i savetima svetih, pripremio se da zaštiti veru i otecestvo. Obe vojske su stajale ceo dan drug protiv druga u ocekivanju napada. Reka Ugra ih je delila. Posredništvom Bogorodice, zbilo se divno izbavljenje našeg otecestva. Veliki knez je rekao svojoj vojsci da otstupi od Ugre, želeci sacekati da prdu Tatari. A Tatari su razumeli ovo otstupanje kao da ih Rusi namamljuju u zasedu i zato su poceli otstupati. U pocetku su to cinili polako, nocu ih je neocekivano obuzeo takav strah, da su oni pobegli glavom bez obzira. Izbavljenje od Ahmeta bilo je okoncano i svrgavanje iga tatarskog koje je pritiskalo Rusiju 200 godina. Ni oružije, ni mudrost ljudska nije spasla Rusiju, no Gospod i Njegova Precista Mater. Iz blagodarnosti za oslobodenje Rusije od teškog i sramnog tatarskog iga, ustanovljeno je u 1480. god. 23. juna praznovanje i u taj dan se u Moskvi vrši krsni vhod u Sretenskom manastiru s Vladimirskom ikonom Presvete Bogorodice.

A 21. maja, pravoslavna crkva svršava i treci put praznovanje, Sretenje cudotvornoj ikoni radi dva dogadaja. Prvi je bio 1514. god. radi obnovljenja Vladimirske ikone u domu mitropolita Varlaama, radi cega je i ustanovljen bio krsni vhod iz Uspenskog sabora u Sretenski manastir 21. maja.

Sa uspomenom na obnovu sjedinjeno je praznovanje drugog istorijskog dogadaja: Izbavljenje Rusije zastupništvom Vladicice.

Godine 1521. od Krimskih Nogajskih i Kazanski Tatara, pod vodstvom Ahmeta - Gireja, koji je prodro u moskovske predele, sa tolikom brzimom, da je veliki knez Vasilije Ivanovic jedva uspeo dovesti svoju vojsku na breg Oki, da bi zadržao dalje nadiranje neprijatelja. Predavši ognju sela od Donjeg Novogoroda i Voronježa, do bregova reke Moskve, neprijatelji su uzeli kao plen mnoštvo žitelja, žena i devojaka. Mladice su ubijali ostavivši ih po zemlji. Roblje su prodavali u gomilama kao plen, u Kazanu, i Astrahanu. Slabe i stare su morili gladu, oskrnavili su svete hramove. Prema otsjaju zapaljenih drva stajao je Ahmet Girej, nekoliko vrsta od Moskve, i ni otkud nije bilo nade u pomoc. U Moskvi je carstvovala pometnja. Svi su bežali u Kremlj. U gužvi su gazili jedni druge. Svi su tražili spasenje u Kremlju, a suzne molitve nisu vršili. U pola noci jedan blaženi po imenu Vasilije, sa suzama se molio u pridvorju Uspenskog sabora. Njegova duga molitva je bila zagušena silnim šumom, i njemu se ucinilo da se dveri nevidljivom silom otvaraju, i cudotvorna ikona Bogomatere izlazi sa svog mesta, i od ikone se cuo glas: "Izlazim iz grada sa ruskim svetiteljima." Po tom se sv. crkva ispunila plamenom, koji je u magnovenju iscezao. Te je noci, sedeci u svojoj keliji, jedna prestarela monahinja Vaznesenskog manastira, koja je bila slepa, je videla kako kroz Spasovska vrata izlazi ceo zbor svetitelja i drugih svetlih muževa u sveštenim odeždama. A posred njih je cudotvorna ikona Bogomatere. No tek što su izišli na Frolovska vrata, sreli su ih prepodobni Sergije Radonježki i Varlaam Hutinski, i pripali k nogama svetitelja i pitali ih kuda oni idu i kome ostavljaju grad. Svetitelji su sa suzama odgovorili: "Dugo smo molili Svemilostivoga Boga i Precistu Bogorodicu za izbavljenje od predstojece nevolje. Gospod nam zapovedi, ne samo da idemo iz grada nego da i ponesemo i cudotvornu ikonu Preciste Matere, jer su ljudi prezpeli strah Božiji a o zapovestima njegovim ne brinu. Zbog toga je Bog dopustio da dode varvarski narod, i da ih sada kazni, da se kroz pokajanje vrate Bogu. Sveti podvžnici Sergije i Varlaam, poceli su umoljavati odlazece svetitelje, da bi posredništvom svojim umilostivili pravedni sud Božiji, i tu sa njima pocnu molitveno prizivati Gospoda i Precistu Njegovu Mater. Svtitelji su osenili grad krstoobrazno. Ikona Bogomatere se vrati u Uspenski sabor. Zastupništvom Presvete Bogorodice Moskva je bila spasena a sa njom i sva Rusija. Letopisci objavljuju kako su Tatari hteli pobiti moskovsku posadu ali su videli oko grada bezbroj ruske vojske i s užasom izvestili o tome hana. Han tome nije poverovao i poslao je druge poverljivije. "i videše tada duplo više ruske vojske i rekoše mu". I teci put posla neke od bližnjih da ustanove istinu. Oni su sa trepetom pobegli govoreci: O care, što kasniš? Bežimo, ide na nas bezbrojno mnoštvo vojske, i pobegoše. Uspomena na to cudesno izbavljenje vrši se u Moskvi 21. maja. Krsni vhod se vrši u Sretenskom manastiru.

U dan izbavljenja Moskve zastupništvom Bogomatere, Pravoslavna Crkva radosno vapije pred Njenom Vladimirskom ikonom: Danas se svetlo ukrašava slavni grad Moskva, kao da je suncane zrake primila, Vladicice, cudotvornu ikonu Tvoju. Ka Njoj pak mi priticemo moleci se Tebi klicuci ovako: O, Precudesna Vladicice Bogorodice, moli se, iz Tebe ovaplocenom Hristu Bogu našem, da izbavi grad ovaj i sve gradove i krajeve hrišcanske nepovredene od svih neprijateljskih napada i spasi duše naše kao Milosrdan.

Nije jedino od Tatara izbavljala Bogomater pravoslavnu Rusiju. Nastupila su teška vremena za Rusiju, u kojima joj je sudeno bilo trpeti takve bede, za koje ona nije znala i u vremenima najezda Tatara. Sa svih strana su se pojavili novi neprijatelji: Poljaci, Švedani, i Krimski Tatari. Veliki knez Teodol Ivanovic je shvatio da nema dovoljno snage da bi se upustio u borbu sa tako silnim neprijateljima, i obratio se Nebeskoj Zastupnici. Tatari su vec bili na Vorobevim brdima, oko Moskve. Veliki je knez sa svim narodom i sveštenstvom vapijao ka Bogorodici i potkrepljen molitvom, izašao je sa svojom vojskom nasuprot neprijateljima. U sredinu vojske je bila postavljena ikona Bogomatere. Tatari su se žestoko bili dan i noc. Najedanput ih je sve uhvatio strah. Nevidljiva sila je svakome od njih branila da podigne mac na Rusa i ulivala im strah. Tako da su oni u gomilama bežali ka svome logoru, i sve dalje i dalje, dok nisu došli u svoju zemlju, ta ih je sila gonila. Na putu su mnogi poginuli od maca i rana i mnogo ih je odvedeno u ropstvo. Rusi su shvatili da je pobediteljna sila dolazila od cudotvorne ikone Pobedonosne Vojvode, i od Koje su crpeli hrabrost i iskustvo zadobivši pobedu.

Nastupila su teška vremena. Najgori Tatari, Poljaci i Švedani su razorili Rusiju, i otimali bezakonito od nje cele oblasti. A na presolima pravoslavnih careva zacario se samozvanac poklonik papizma i zaželeo da pravoslavni ruski narod ucini nepravoslavnim. Njegove sluge su se ponašali kao varvari, upali su u hram Uspenija, i sa patrijarha Jovana poceli kidati sveštene odežde. Patrijarh ih skide sa sebe i položi pred ikonu Bogorodice i rece: "Ovde pred ovom ikonom ja sam udostojen arhijerejskog cina, i 19 godina sam cuvao svetlost vere. Sada vidim nevolju crke i kako obmana i jeres toržestvuje. Mati Božija, spasi pravoslavlje!" Istinski je ustao protiv samozvanaca i pred tom samom ikonom molio sebi nebesku pomoc i zaštitu pravoslavlja. Zastupanjem Bogomatere samozvanac je svrgnut. Izvojevana je pobeda nad zlom. Rusija je stavljena pod zaštitu pravoslavlja, a ruski je narod sa strahopoštovanjem pred nebeskom zastupnicom je stremio iz pokoljenja u pokoljenje i osvetio sebe poklonjenjem Bogomateri, pred cudotvornom njenim likom. Kod nas se kaže ne mrtvoj ikoni, vec živom izobraženju, Izabranoj Vojvodi.

Posle dogadaja, koji se praznuju u crkvi u cast Vladimirske ikone Bogomatere, Ta Sveta Ikona je služila kao blagoslov velikim knezovima u svim važnijim dogadajima u životu.

Pred Njom su, njihovi podanici davali zakletvu na vernost otecestvu. Od davnina i do ovog vremena sve ruske monarhije su primale svešteno uvencanje i miropomazanje za carovanje pred likom Vladimirske ikone u Uspenskom Moskovskom saboru. Pred istupanje protiv neprijatelja, veliki knezovi i carevi molili su se pred njom i gledali na nju, kao na Zastupnicu Rusije. Pri izboru sve ruskih mitropolita i patrijaraha, Vladimirska ikona Bogomatere je bile jemac i blagoslov. Imena za izbor, zapecacena carem, polagana su sa panagijama na zastor u kivot Vladimirske ikone Bogomatere, da ona pokaže - koga je izvolela Ona sama izabrati. Posle molebstvija sam car ili stariji od arhijereja, lomi pecat i objavljuje ime izabranoga. Pri opštoj nevolji, arhijereji su se sa molitvom obracali ka Vladimirskoj Božijoj Materi, kao na primer u vreme rata, požara, bolesti. Kada je veliki požar uništio Moskvu 1547. godine, Vladimirsku ikonu su hteli izneti iz Uspenskog hrama, no nikako je nisu mogli pomeriti s mesta. Po recima letopisca: "Sama Bogomater nije samo cuvala svoju ikonu no i crkvu i sav svet pokriva i štit". Mnogi su se udostojili videti nad uspenskim saborom ženu u svetozarnim odeždama, kako se moli i osenjuje hram. Njenim milostivim zastupništvom gnev Božiji se poceo blažiti, i požar se utišao ne pricinivši štetu hramu. U nevoljama arhijereji su uzimali cudotvornu ikonu i nosili kao posrednicu pred vlastelom. Godine 1698. patrijarh Adrijan je posredovao za osudene na smrtnu kaznu streljanjem od imperatora Petra 1. držao je u rukama Vladimirsku ikonu Bogomatere. Po izgnanju Poljaka iz Moskve Požarskim i Mininim, ruska vojska i narod je vapijao: "Bolje nam je umreti nego predati na porugu Vladimirsku ikonu Presvete Bogorodice". Pri nailasku Francuza na Rusiju, u 1812. god. ikona je Vladimirska po zapovesti sviše, bila poslana u Vladimir 2. septembra. Pri dolasku u Vladimir, svetu ikonu su jedan dan sa krsnim vhodom nosili po gradu. Iz Vladimira preosveceni Avgustin je otišao sa ikonom u Muru, a odatle, 20. oktobra vratio se sa njom u Moskvu. Vladimirska ikona Bogomatere se nalazi u Moskovskom Uspenskom Saboru, na levoj strani carskog vrta, u napravljenom kivotu u visinu 1 aršin i 7 verškov, u širinu s nepunih 15 verškov. Riza je na ikoni od cistog zlata. Drevni grcki rad sa dragocenim kamenjem. Procenjen na oko 60 000 rubalja u srebru

.Praznuje se: 21. 05., 23. 06. i 26. 08.
Tri puta u godini crkava vrši praznovanje u cast Vladimirske cudotvorne ikone Presvete Bogorodice, iz blagodarnosti za trokratno izbavljenje njenom pomoci otecestva našeg (Rusije) od neprijatelja: 21. maja, 23. juna i 26. avgusta.

Priziva se u pomoc prilikom najezde tudinaca (rata).