S veti grad Jerusalim odnegova svetog velikomucenika Prokopija, kome roditelji nadenuše ime ne Prokopije nego Neanije, a ime Prokopije on dobi od samoga Gospoda Isusa Hrista na krštenju. Nenanije beše sin slavnog coveka, senatorskog roda po imenu Hristofor i njegove supruge Teodosije - neznaboškinje. Kad Nenanije izraste u mladica, majka ga dade u službu kod bezbožnika, cara rimskog, Dioklecijana. Car silno zavole ovog mladica i proizvede ga u cin vojvode, i posla ga u Egipat, da progoni hrišcane. Nenanije je sa vojskom putovao nocu, a danju su se odmarali. Tako jedne noci zemlja se zatrese i cu se glas sa neba: "Nenanije, kuda ideš i na koga ustaješ?" Uplaši se on i odgovori: "Poslan sam od cara Dioklecijana u Aleksandriju da ubijam sve koji veruju u Raspetoga". Onda se ponovo cu glas sa neba: "O, Nenanije, i ti li na mene ideš?" A Nenanije upita: "Ko si ti Gospode? Ne mogu da te poznam".

U vazduhu se pokaza Presvetli Krst i zacu se glas: "Ja sam Isus Raspeti Sin Božji! Ovim znakom koji si video pobeduj neprijatelje svoje i mir moj bice sa tobom" . Srce njegovo ispuni se radošcu i duhovnim veseljem. Saznavši da je Nenanije primio hrišcansku veru, otac njegov se razgnevi i zaboravljajuci na prirodnu ljubav ode kod cara i požali se na sina. Car uteši Teodosija da ce mu sina vratiti predašnjoj veri, u protivnom da ce ga pogubiti zlom smrcu. I tako i bi, najpre mucen Nenanije na kraju postrada mucenickom smrcu.

Svaki Nenanijev mucitelj i pogubitelj završavao bi iznenadnom smrcu. Pre pogubljenja okrenu se Istoku i pomoli se Bogu i tada sveti mucenik Prokopije prikloni glavu pod mac i bi pogubljen. Pobožni hrišcani dodoše nocu i uzeše njegovo telo i sahraniše ga na jednom posebnom mestu, slaveci Oca i Sina i Svetoga Duha.

Tropar (glas 1):

Mucenik tvoj Gospodi Prokopije vo stradaniji svojem vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego; imjejaj bo krjepost tvoju muciteljej nizloži, sokruši i demonov nemošcnija derzosti; togo molitvama spasi duši našja.