O vaj veliki svetitelj bio je episkop u Magneziji. Živeo je u vreme cara Septimija Severa, koji je bio svirepi progonitelj hrišcana. Ne plašeci se gonitelja svojih on je slobodno propovedao hrišcansku veru, te je zbog toga bio mnogo gonjen i mucen, ali sve te muke olako je podnosio, kao da su se dešavale nekom drugom a ne njemu samom. Živom su mu odrali kožu, ali ga nisu pokolebali u njegovoj veri jer on blagosiljaše mucitelje svoje uvek istim recima: "Hvala vam braco moja, što ostrugavši moje staro telo vi obnoviste duh moj za novi, vecni život". Ništa ga nije moglo uplašiti, niti naterati da napusti Hrista i veru Njegovu. Ugledajuci se na njega i njegovu izdržljivost, mnogi prihvatiše hrišcansku veru, a medu njima i kcerka neznabožackog cara Severa, Galina. Zbog toga se razgnevi car te naredi da se ovaj svet covek, Haralampije, pogubi. Prilikom svog pogubljenja, on još jednom uznese molitvu Bogu, da oprosti ljudima sve grehe njihove i da im podari zdravlje i duševno spasenje. Postradao je ovaj mucenik za Hrista Boga našeg 202 godine. Njegovo telo sahranila je careva kcerka, Galina, po svim hrišcanskim obicajima, a njegove svete mošti poštuju hrišcani širom sveta. Glava ovog svetitelja cuva se i dan danas u manastiru Svetog Arhidakona Stefana na Meteorima u Grckoj. Nema sumnje, da ovaj nepobedivi i nesavladivi mucenik Hristov posreduje za ceo svet pred Bogom, kome stoji sa desne strane prestola i svojim molitvama moli Boga za sve nas i oproštenje svih naših grehova.

Tropar (glas 4):

Mucenik tvoj Gospodi Haralampije vo stradaniji svojem vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego; imjejaj bo krjepost tvoju muciteljej nizloži, sokruši i demonov nemošcnija derzosti; togo molitvama spasi duši našja.