S veti apostol Petar - Poreklom beše Jevrejin, i pre nego što je postao apostol Božiji zvao se Simon. On je brat svetog apostola Andreja Prvozvanog iz grada Vitsaide. Po zanimanju je bio ribar, po prirodi prostodušan i bogobojažljiv, držao se zapovesti Gospodnje. Bio je oženjen sestrom apostola Varnave i sa njom je imao jednog sina. Njegov brat Andrej, dode mu jednog dana i rece: "Mi nadosmo Mesiju, Hrista" i odvede ga k' Isusu, a Isus, pogledavši ga rece mu: "Ti si Simon, sin Jonin, ti ceš se zvati Kifa (Petar)" .

Brinuo se o svojoj kuci i porodici sve dok ga Gospod nije pozvao na apostolstvo. On je prvi od ucenika Božjih koji je izrazio jasnu veru u Gospoda Isusa, rekavši: "Ti si Hristos, Sin Boga Živoga" (Mat. 16,16). Njegova ljubav prema Gospodu bila je velika, a njegova vera postepeno se utvrdivala. Iako, po promislu Božijem apostol Petar tri puta ga se odrece, on se iskrenim pokajanjem udostoji da prvi od svih apostola vidi vaskrslog Gospoda, Isusa Hrista. Po vaznesenju Gospoda našeg, sveti Petar, kao vrhovni medu apostolima bi prvi ucitelj i propovednik. Propovedao je Jevandelje po Palestini, Maloj Aziji i Italiji. Cinio je mnoga cudesa koja i dan danas, kada mu se obratimo sa iskrenom molitvom cini. Izlecio je svojom moci mnoge bolesne, vaskrsavao mrtve. Cak i dejstvom njegove senke isceljivali su se mnogi bolesnici. Car Neron ga je osudio na smrt, i bi raspet na krst, ali naopako, jer smatraše da nije dostojan iste smrti kao Gospod.

Sveti apostol Pavle - Pre apostolstva zvao se Savle. Poreklom beše iz plemena Venijaminova, iz grada Tarse. Najpre je bio gonitelj hrišcana i njihov mucitelj, ali Gospod ga izabra za svog ucenika i revnitelja hrišcanske vere. Na putu za Damask javi mu se sam Gospod i rece mu da prestane sa progonom hrišcana. Krsti se Savle i postade Pavle i posveti se apostolskoj službi. Propovedao je Jevandelje širom sveta. U pocetku ga ostali apostoli nisu prihvatali, ali kasnije uvideše da je i on ucenik Gospodnji poput njih, i prihvatiše ga kao sebi ravnog. Koliko su strahovita bila njegova stradanja, toliko je bilo njegovo natcovecansko trpljenje. Kroz dane i dane njegovog propovedanja. Život mu je stalno visio o koncu i pošto je ispunio sve dane i noci trudom i stradanjem za Hrista, pošto je organizovao Crkvu u mnogim mestima i dostigao tu meru savršenstva da je mogao reci "Ne živim ja, nego Hristos u meni", onda je predao svoju dušu Gospodu. Bio je posecen u Rimu, u vreme cara Nerona, baš kada i apostol Petar.

U našem narodu postoji obicaj da se uoci ovog velikog praznika, koji je posvecen svetim apostolima, Petru i Pavlu, pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obicno se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršcima i u tome ucestvuju deca i omladina. Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mucili hrišcane, vezujuci ih za drvene stubove, natapajuci ih smolom i paleci ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajuci trgove kao danas simbolicne vatre i lile.

Tropar (glas 4):

Apostolov pervoprestolnici i vseljenija uciteljije, vladiku vsjeh molite mir vseljenjej darovati, i dušam našim veliju milost.