Rodio se u Solunu, kao jedino dete blagocestivih i veoma pobožnih ljudi. Mnogo vremena provedoše njegovi roditelji u molitvi i cineci milostinju da im Bog podari naslednika. I posle dužeg vremena smilova seGospod Bog naš, i ispuni im želju, te oni dobiše sina Dimitrija, koga proslavi ceo Solun. Otac mu je bio solunski vojvoda i potajno je verovao u Gospoda našeg Isusa Hrista, ne usudujuci se da javno ispoveda ime Njegovo, zbog velikog progona hrišcana od strane neznabožca cara. Još kao dete, Dimitrije je bio upoznat sa verom i Bogom Istinitim. Primivši Sveto Krštenje, on izuci zakon Božji i primi na sebe blagodat Gospoda Boga. Kada on odraste, roditelji mu umreše, ali mu ostaviše veliko imanje i primer bogougodnog života. U to vreme vladao je car Maksimijan koji saznavši za pamet i hrabrost, mladog Dimitrija, on ga postavi za carskog namesnika celog grada Soluna, sa zadatkom da ocisti tu oblast od bezbožnih hrišcana; onih koji prizivaju ime Raspetoga. Ali, nasuprot tome, verujuci i sam u Hrista, poce javno ispovedati i proslavljati Gospoda, postade drugi Pavle. Saznavši da je namesnik Dimitrije hrišcanin i da je mnoge, ne odvratio nego preobrazio u hrišcanstvo, car se naljuti i baci ga u tamnicu. Postrada mucenickom smrcu, po naredenju cara Maksimijana, izboden kopljima usred molitve, a telo mu bi baceno, te ga hrišcani tajno uzeše i sahraniše na nekom mestu, gde je kasnije neki velmoža iz Ilirije, po imenu Leontije, koji se izlecio od teške bolesti na grobu ovoga svetitelja i mucenika, u znak zahvalnosti podigao crkvu. Kopajuci temelj, pronadoše mošti svetoga velikomucenika Dimitrija, potpuno citave i netljene. Isceliše se mnogi bolesnici posredstvom njegovih svetih moštiju. Sveti Dimitrije se smatra zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske, isceliteljom bolesnika i nevoljnika. Rusi ga takode slave i smatraju ga za pokrovitelja i zaštitnika Sibira. I svi pravoslavni hrišcani i verni slave ovog velikomucenika verujuci u njegove isceljiteljske moci koje su mnogima pomogle.

Tropar (glas 3):

Velika obrjete v bjedah tja pobornika vsenjenaja strastoterpce, jaziki pobježdajušca; jakože ubo Lijevu nizložnil jesi gordinju i na podvig derznovena, sotvoril jesi Nestora, tako svjate Dimitrije, Hristu Bogu molisja, darivati nam veliju milost.