Rodio se na ostrvu Kipru, u kneževskoj porodici. Otac mu beše knez Epifanije. Od samog rodenja je vaspitavan u pobožnosti i strahu Božjem. Imao je porodicu, ali po Božjem promislu umreše mu deca i žena, te on osloboden od služenja telu, posveti se duhovnom životu. Uznese blagodarnost Bogu, usrdno mu služeci, provodeci sve svoje vreme u neprestanoj molitvi, cineci mnoga bogougodna dela. Pokazivao je veliko milosrde prema ubogima i nevoljnima. Zbog takvih vrlina, Bog ga proslavi medu ljudima, te ga i sam car veoma poštovaše, pa ga kao takvog postavi na patrijaršijski presto. Sveti Jovan se postara da pastvu ocisti od jeresi i posveti se dobrotvornim delima milosrda. Nije bilo ni jednog siromaha, da je od njega odlazio praznih ruku. Svim nevoljnim je davao milostinju, sve tužne je tešio, gladne je nahranio, nage odevao, zarobljene otkupljivao, bolesnike isceljivao, putnike zbrinjavao. Bio je sveti Jovan Milostivi pravi uzor krotosti, milosrda i covekoljublja i govorio je: "Ako želiš blagodarstvo, ne traži ga u krvi, nego dobrodetelji, jer je to pravo blagodarstvo". Kada su Persijanci napali na Misir, sveti Jovan Milostivi otplovi na Kipar u svoje rodno mesto Amatuntu, gde predade svoju dušu Gospodu, 620 godine. Sahranjen je u crkvi Svetog Tihona Cudotvorca, izmedu tela dva episkopa. Na ocigled svih prisutnih dogodi se cudo da se u trenutku spuštanja njegovog tela u grobnicu, razmakoše tela ove dvojice da naprave mesta ovom ugodniku Božjem. Pošto za života bi milosrdan i opraštaše svima, koji se iskreno pokaju, tako i posle smrti svoje javi se jednoj ženi, koja sagreši teško, te od stida ne smedoše mu reci, no mu napisa pismo, ali pošto sveti Jovan umre, pismo se izgubi. Plašeci se da ce svi saznati za njen greh, žena tri dana i tri noci provede na grobu svetitelja, gorko placuci. Trecu noc ustade sveti Jovan iz groba i pruži ženi pismo sa recima: "Radi sluge moga Jovana, izbrisan je greh tvoj". Nije li to dovoljan dokaz da cudesne moci ovog blagocestivog svetitelja i njegove molitve mogu i nama pomoci i izbrisati mnoge naše grehove i upisati nas u knjigu života kroza sve vekove, ali samo uz iskreno pokajanje. Njegove mošti su prenete iz Carigrada u Budimpeštu i mnogi se i dan danas poklanjaju njegovim moštima koje imaju moc isceljenja kako telesnog tako i duševnog.

Tropar (glas 8):

V terpjeniji tvojem stjažal jesi mzdu tvoju, otce prepodobne, v molitvah neprestano terpjevij, nišcija vozljubivij i sija udovljivij; po molisja Hristu Bogu, Jovane milostive, blažene, spastisja dušam našim.