Ova slavna sledbenica Hristova rodom beše iz grada Iliopolja Misirskog, jedinica bogatog i znamenitog coveka po imenu Diosokr. Beše njen otac neznabožac. Cuvao je on kao zenicu oka svog jer nemade više dece, no nju samo. Odrasla je Varvara u prelepu devojku, kojoj nije bilo ravne u celoj zemlji, te zbog toga je otac zatvori u visoku kulu, koju sagradi samo za nju, i ukrasi je najlepšim ukrasima, okruži svoju jedinicu svim ugodnostima što se poželeti mogu. Dade joj i sluškinje i postavi idole kojima ce se klanjati. Napravi od nje sužnja, jer plašio se on da takvu nevidenu lepotu vide prosti i neznatni ljudi, zato što po njemu oni su bili nedostojni njene lepote. Živela je ova nesrecna devojka tako zatocena u visokoj kuli i cesto je gledala u nebo kroz prozore svoje sobe i pitala se koje tvorac svega toga.. Od sluškinja svojih dobi odgovor da je sve to delo idola kojima se klanja njen otac i svi oni, ali ne zadovolji se tim odgovorom. Jer duboko negde u njoj nešto joj je govorilo da to nije istina. Jer kako su to mogli stvoriti svi ti kameni i drveni idoli kada su i ono tvorevina ljudskih ruku. I poznade ona u srcu svom Pravog i Istinitog Tvorca svega postojeceg i zapali se duša njena plamenom ljubavlju i cežnjom prema Njemu Jedinom Istinitom Bogu, Isusu Hristosu. Zavetovaše mu se na vecnu vernost i službu njemu. Dode vreme da se Varvara udaje, ali ona koja sebe predade Gospodu, odbi sve prosce, što jako razgnevi oca njenog, Dioskora. On u sebicnosti i besu svom nemaše milosti prema jedinici svojoj te je podvrgnu svirepom mucenju i sramoti. Izdrža mucenica ova sve patnje i muke, ali ne htede napustiti veru svoju u Isusa Hrista, Boga našeg. Zaslepljen i još više razjaren otac naredi da se njegova kci pogubi, te sam uze mac i odsece joj glavu. U tim trenucima svoje pogibije, ova blagocestiva devojka moljaše Boga da oprosti ocu njenom jer oni behu jedno telo i jedna krv. Time se ispuni ono što je receno u Svetom Pismu: "Predace na smrt otac cedo svoje". Postrada ova sveta mucenica za veru Hristovu, a istog dana udari grom u oca njenog i sažeže ga do zemlje, te od njega ne ostade ni prah. Jedan veoma pobožan i blagocestiv covek, Galentijan, uze njene casne mašti i sahrani ih kako i dolikuje. Na tom mestu kasnije podigao je crkvu, gde se desiše mnoga cuda. Isceliše se mnogi bolesnici dejstvom njenih cudotvornih moštiju i snagom njene molitve. Kasnije su njene casne mošti prenete iz Grcke u Rusiju, grad Kijev i tu takode posvedociše o svojim cudotvorstvima. Ozdraviše mnogi bolesni, koji prineše iskrene molitve ovoj svetiteljki i Gospodu Isusu Hristosu.

Tropar (glas 8):

Varvaru svjatuju poctim; vražija bo sjeti sokruši i jako ptica izbavisja ot njih, pomošciju i oružijem kresta, vsecestnaja.