Ovaj veliki Cudotvorac i izvrsni posrednik pred Bogom, rodio se u zemlji Likiji u gradu Patari. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona imali su samo njega jednoga. Beše to blagosloveno dete od samog rodenja svog, jer i nije mogao biti drugaciji od blagocestivih i milostivih roditelja kakvi su bili njegovi. Nadenuše mu ime Nikolaj, što u prevodu znaci pobeditelj naroda, i on se zaista po blagoslovu Božjem pokaza kao pobeditelj nad zlom u celom svetu. Ovaj slavni svetitelj i danas se slavi po celom svetu. Pošto je bio darovan od Boga, posvetiše ga Bogu. O duhovnom životu poucavao ga je stric Nikolaj episkop Patarski, te se skupa i zamonašiše u manastiru "Novi Sion". Nakon smrti svojih roditelja, prodao je svo imanje i novac je razdelio sirotinji. Neko vreme je bio sveštenik u svom rodnom gradu. Odlikovao se milosrdem, ali pošto po prirodi bi skroman, povuce se u samocu i bezmolvije da tako saceka smrt, no javi mu se glas Gospodnji: "Nikolaje, podi u narod na podvig ako želiš biti od mene uvencan". Tada on napusti samocu i ode u narod i bi izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. Pod carem Dioklecijanom i Maksimijanom u vreme gonjenja i mucenja hrišcana bio je bacen u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi rec Božiju. Prisustvovao je Prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji, ali zbog toga što je digao ruku na jeretika Arija, bi udaljen i zabranjeno mu je dalje prisustvo. Tek kada preko izabranih arhijereja javi se glas Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice, da je ucinjena velika nepravda prema Svetom Nikolaju, te mu odobriše dalje prisustvo.

Bio je pravi borac za istinu, zaštitnik pravde, spasao je mnoge od sigurne smrti. Istovremeno milostiv, pravdoljubiv, hodio je medu ljudima kao sam Andeo Božiji, te zbog toga su ga ljudi još za života smatrali za svetitelja. Prizivali su ga u pomoc u bolesti, bedi i nemoci, a on se svima odazivao i svima je pomagao. Iz njegovog lica sijala je svetlost. U starosti se razbole i upokoji se u Gospodu devetnaestog decembra 343 godine. Mnoga cudesa se dešavaju od njegovih cudotvornih moštiju iz kojih neprestano izbija miomirisno miro, kojim se lece bolesnici. Spašavao je ovaj ugodnik Božji nasukane i izgubljene brodove, te se smatra zaštitnikom moreplovaca. Na ovaj datum, sve lade, ma gde se nalazile bacaju svoja sidra i do sutradan miruju, odajuci slavu i hvalu ovom svetom cudotvorcu. Svojim cudesnim mocima pomaže on svakom ko mu se obrati za pomoc u bolesti, nemoci i duševnoj patnji. Nemoguce je zapravo izbrojati sva njegova cudesa, jer ih je mnogo. Za njega se zato s pravom može reci da on neprestano piše Jevandelje Hristovo i to sa neba, svojim svakodnevnim cudesima. Uz pomoc njegove molitve slepima se vraca vid, hromi prohodaju, gluvima se vraca culo sluha.

Tropar (glas 4):

Pravilo vjeri, i obraz krotosti, vozderžanija ucitelja javi tja stadu tvojemu, jaže vešcej istina: sego radi stjažal jesi smirenijem visokaja, nišcetoju bogatija, oce svjašcenonacalnice Nikolaje, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.