U vreme careva Maksimijana i Maksimina, koji su bili poznati kao gonitelji hrišcana, u vojsci je služio i sveti Teodor, koji je dobio nadimak Tiron što u prevodu znaci - Regrut. Kada ovi carevi narediše da svi hrišcani moraju se pokloniti idolima neznabožackim i odreci se svoje vere, hrabri mladic istupi i rece da je on hrišcanin i da se svoje vere nece odreci ni po koju cenu i ostade dosledan tome. Zbog toga ga uhvatiše i baciše u tamnicu, koju zapecatiše jer ga htedoše umoriti gladu, ali javi mu se Gospod, koji ga ohrabri sa recima da je za njega ovo sve prolazno i da ce uskoro biti sa Njim, uvencan vencem slave. Pojavi se potom mnoštvo andela, a videvši sve to stražari se strašno uplašiše i obavestiše sudije o svemu tome. Izvedoše svetog Teodora Tirona iz tamnice, osudiše i pogubiše, i to na tako svirep nacin što ga baciše živog u oganj. Predade on dušu svoju Bogu Višnjem 306 godine.

Za ovog ugodnika Božijeg vezan je obicaj kod pravoslavaca da se prve subote u Velikom Postu sprema koljivo (žito) kao uspomena na veliko cudo kojim je sveti Teodor Tiron sacuvao i spasao hrišcanski narod od zle namere cara Julijana Odstupnika, koji htede da ih oskrnavi u vreme Velikog Posta, tako što je svu hranu na pijaci poprskao krvlju idolskih žrtava. Ali, javi se sveti Teodor Tiron tadašnjem arhijereju i rece mu da narod jede samo koljivo sa medom i tako bi i ucinjeno. Sacuva sveti Teodor Hristovo stado nepovredeno od zamke vražije.

Tropar (glas 2):

Velija vjeri ispravljenija, vo istocnicje plamene, jako na vodje upokojenija, svjatij velikomucenik Teodor radovašesja; ognjem bo vsesožegsja jako hljeb sladkij Trojice prinesesja, togo molitvami Hriste Bože spasi duši našja.