Sveta Tri Jaraha |
U vreme cara Aleksija Komnena, došlo je medu ucenim ljudima u Carigradu do nesuglasica i prepirki, koji je od trojice svetitelja bio najveci. Po jednima je to bio Vasilije Veliki, jer je duboko prodro u tajnu bica, isti onaj Vasilije koji se svojim vrlinama upodobio Andelima i takmicio se sa njima. On nije tako lako opraštao grešnicima, bio je strog, jer nemade u sebi niceg zemaljskog. Nasuprot njemu, bio je sveti Jovan Zlatoust, koji je lako opraštao grešnicima i privlacio ih pokajanju. Zato ga jedni smatraše manjim od Vasilija Velikog, a drugi pak zbog njegove slatkorecivosti i razumevanja slabosti ljudskih vecim od Vasilija. Postojala je i treca grupa, koja je velicala svetog Grigorija Bogoslova, smatravši da je on najveci od njih trojice, jer odlikova se on kitnjastim i divnim stilom, kojim je prevazilazio sve crkvene mudrace. I tako dode do podele medu pristalicama njihovim na: Vasilijane, Grigorijane i Jovanite. Ali, po promislu Božjem sve se završi u korist Crkve i to cudesnim snovidenjem episkopa Evhaitskog, Jovana kome se javiše sva tri svetitelja rekavši mu: "Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš i nema u nama ništa protivrecno, nego smo svaki u svoje vreme pobudivani Duhom Božjim, pisali razne knjige na spasenje ljudi. I medu nama nema ni prvog, ni drugog, nego ako jednog spomeneš, odmah su i druga dvojica tu." Pouciše oni episkopa Jovana da se ustanovi jedan zajednicki praznik i da se prestane sa deobom onih koji se spore i prepiru oko njih. Sastavljena je jedna zajednicka služba i odreden je jedan zajednicki praznik za svu trojicu - SVETA TRI JERARHA - koji se praznuje na današnji dan, a svaki od ova tri svetitelja ima poseban dan u godini kada se praznuje. I to: Sveti Vasilije Veliki praznuje se 14 januara (1 januara po starom kalendaru), Sveti Grigorije Bogoslov 12 februara (25 januar, po starom kalendaru) i Sveti Jovan Zlatoust 14 februara (27 januara, po starom kalendaru). Tropar (glas 4): Jako apostolov jedinoravniji i vseljenija Uciteljije, Vladiku vsjeh molite, mir vseljenjej darovati i dušam našim veliju milost. |