Ostrvo Kipar beše i mesto rodenja i mesto službovanja ovog slavnog svetitelja. Roden od prostih roditelja, zemljoradnika, i on bi i osta prost i smeran do svoje smrti. Oženi se u mladosti, i imaše dece. A kad mu žena umre, on se sav predade službi Bogu. Zbog svog osobitnog blagocešca bi izabran zaepiskopa u gradu Trimifuntu. No on i kao episkop ne promeni prosti nacin življenja, trudeci se sam licno oko svoje stoke i obradujuci zemlju. Na sebe vrlo malo upotrebljavaše od plodova truda svoga, veci pak deo razdavaše bednim ljudima. Božjom silom pokaza cudesa velika: nizvede dažd u sušno vreme, zaustavi tok reke, vaskrse nekoliko mrtvaca, isceli cara Konstansa od teške bolesti, vide i cu andele Božije, proziraše u buduce dogadaje i u tajni srca ljudskog, obrati mnoge veri pravoj. Ucestvovaše na Prvom Vaseljenskom saboru u Nikiji, i svojim prostim i jasnim ispovedanjem vere kao i cudesima mocnim povrati mnoge jeretike u Pravoslavlje. Beše tako prosto odeven, da kada jednom na poziv carev htede uci u carski dvor, vojnik misleci da je neki prosjak, udari mu šamar. Krotki i nezlobni Spiridon okrete mu i drugi obraz. Proslavivši Boga cudesima mnogim i koristivši mnogo, kako pojedincima, tako i celoj Crkvi Božijoj, upokoji se u Gospodu 348.godine. Njegove cudotvorne mošti sada na ostrvu Krfu, i dan-danas proslavljaju Boga mnogim cudesima.

Tropar, glas 4:

Pravilo vjeri i obraz krotosti, vozderžanija ucitelja javi tja stadu tvojemu,
jaže vešcej istina. Sego radi stjažal jesi smirenijem visokaja, nišcetoju bogataja:
otce Spiridone, moli Hrista Boga, spastisja dušam našim.