O vaj svetitelj rodio se u gradu Patari, u Likiji. Roditelji njegovi, Teofan i Nona bili su ljudi znameniti, visokorodni i bogati i cinili su mnoge milostinje prema siromašnima.

Bio je to veliki ugodnik Božiji, veliki Cudotvorac i izvrsni posrednik pred Bogom. Još kao dete dali su ga roditelji njegovi da uci Sveto Pismo, te pošto se odlikovao prirodnom bistrinom uma i rukovodstvom Svetog Duha, za kratko vreme stekao je veliku mudrost. Ime je dobio po svom stricu Nikolaju, episkopu grada Patare. Zamonašio se u manastiru "Novi Sion" i još za života narod ga prozva Svetiteljem. Bio je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji, gde je i sahranjen nakon smrti, 343 godine. Odatle je pod najezdom Muslimana, 1087. godine, narod sklonio njegove svete mošti u Bari u Italiji. Prenos moštiju je izvršen po cudesnom snovidenju jednog hristoljubivog, pobožnog i pravednog monaha, kome se javio Sveti Nikolaj i rekao da se njegove mošti prenesu u Bari, koji je u to vreme bio pod pravoslavnim patrijarhom. Kako je receno tako je ucinjeno. Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga cudesa. Isceliše se bolesni, hromi i slepi, gluvi i besomucni. Ta cudesa i cudesna isceljenja dešavaju se i dan danas. Zato mnogi hrišcanski hodocasnici pohode grad Bari, gde je vremenom sagradena i crkva u znak zahvalnosti i cast njegovu, i dolaze tu iz raznih krajeva sveta na poklonjenje cudesnim moštima i kivotu svetitelja Nikolaja.

U ovaj dan se najcešce, kod nas spominje kako je sveti Nikolaj povratio vid slepom Srpskom kralju, Svetom Stefanu Decanskom.

Tropar:

Prispje den svjetlago toržestva, grad Barskij radujetsja, i s njim vseljenaja vsja likovstvujet pjesanmi i pjenmi duhovnimi; dnes bo svjašcenoje toržestvo, v prenesenije cestnih i mnogocjelebnih mošcej, svjatitelja i cudotvorca Nikolaja, jakože solnce nezahodimoje vozsija, svjetozarnimi lucami, razgonjaja tmu iskušenij že i bjed ot vopijušcih vjerno: spasaj nas jako predstatelj naš velikij Nikolaje.