Nazvan je Bogonoscem, jer je u svom srcu i na svojim usnama stalno nosio ime Boga Živoga i još zbog toga, što po starom predanju beše uzet rukama našeg Gospoda Isusa Hristosa. To se desilo tacno u one dane, kada je Gospod naš ucio svoje ucenike smernosti, te za primer uze jedno dete i stavi ga medu njih i rece im: " Ko se ponizi kao dijete ovo, taj je najveci u Carstvu nebeskome" (Mat. 18,4). Kasnije, kada odraste, postade ucenik sv. Jovana Bogoslova, a zatim, kao episkop u Antiohiji on upravljaše Crkvom Božjom i prvi uvede antifonski nacin pojanja u Crkvi, pojanje u dve pevnice (kada na jednoj strani pojanje prestane, na drugoj pocinje). Takav nacin pojanja otkrio se sv. Ignjatiju medu andelima na nebesima.

Postradao je za Gospoda svoga, Isusa Hrista, zato što ne htede, na zahtev cara Trajana, da se odrekne svoje vere i prinese žrtvu idolima. Zbog toga, car naredi da ga okuju i bace lavovima u arenu, a oni ga rastrgoše i izjedoše, tako da je ostalo samo srce njegovo i par kostiju. U tim najstrašnijim mukama, sve njegove misli i molitve bile su upucene Gospodu, da zveri budu grob njegovom telu i da ga niko ne spreci u toj smrti. Molitva mu je bila uslišena. Lavovi ga rastrgoše 103 godine u rimskoj areni.

Javljao se nekoliko puta iz onog sveta, cineci mnoga cudesa i pomažuci svakome ko ga prizva u pomoc.

Tropar (glas 4):

I pravom pricastnik, i prestolom namjesnik apostolom biv, djejanije obrjel jesi bogoduhnovane vo vidjenija voshod; sego radi slovo istini ispravljaja, i vjeri radi postradal jesi daže do krove svjašcenomucenice Ignjatije, moli Hrista Boga spastisja dušam našim.