U zemlji Kapadokiji, u selu Sisanu, živeli su blagocestivi supružnici, Susotion i Marta, roditelji Svetog Simeona, koji je bio vaspitan u hrišcanskom duhu. Još kao dete, odlazio je u crkvu, a nakon službe odlazio bi on na neko usamljeno mesto i svoje slobodno vreme provodio je u molitvi. Napustio je roditeljski dom veoma rano otišavši u manastir, gde se svima pokoravao i služio, živeci strogo, uzimajuci hranu samo jednom sedmicno. Slava svetog podvižnika raznese se svuda i poceše dolaziti mnogi, cak izdaleka, donoseci svoje bolesnike radi isceljenja, isteravanja demona... I niko ko je došao k njemu, nije se vratio prazan, nego je svako dobio ono što je i tražio: neko isceljenje, neko utehu, neko korisnu pouku. Svi su se radosni vracali svojim kucama, slaveci Boga Sveti Simeon Stolpnik, kada bi iscelio nekoga, uvek je govorio: "Proslavljaj Boga koji te iscelio i nikako se ne usuduj reci da te Simeon isceli, da te što gore ne snade".

Vremenom, sve to blaženom Simeonu postade teško, te on nade nacina da se izbavi od toga i sazida sebi stub na kome poce živeti u postu i molitvi. I bi prvi Stolpnik. Taj prvi stub bio je visok 6 lakata, a vremenom mu ljudi poceše dizati jedan po jedan stub (od 12 lakata, 22 lakta, 36...), kojima se on kao lestvicama penjao ka nebeskom svetu, trpeci mnogo na njima od kiše. Provede mnogo godina u svom podvigu, odlikovavši se i darom prorošstva. Cinio je mnoga cudesa i isceljenja za svoga života, te tako bi i posle njegovog upokojenja. Kada cesne mošti Svetoga Simeona behu položene na pripremljenu nosiljku, patrijarh želeci da uzme na blagoslov nekoliko dlaka iz svete njegove brade, pruži ruku, a ona mu se osuši. Tek nakon usrdnih molitvi, ruka patrijarhova postade zdrava. Primivši svetiteljevo telo, meštani Antiohije ga odnesoše u veliku crkvu i dogodi se mnogo cudesa i isceljenja na grobu njegovom. Na mestu gde je bio njegov stub podignuta je prekrasna krstolika crkva i veliki manastir, te se tako ispuni obecanje njegovo, da on nikada nece napustiti svoje mesto, i tako i bi, jer tu, na tom mestu mnogi se izleciše i mnoga cuda se dogodiše. Iznad stuba se javljala velika i sjajna zvezda, koja je obasjavala ceo kraj. To sveto mesto bilo je nepristupacno za žene i strogo se pazilo da ženska noga ne kroci ni na prag. Jednom se jedna žena usudila, preobucena u muško, dotaci se praga crkvenog, ali istog trenutka pala je mrtva. Od tada ni jedno žensko nije prilazilo ni blizu ograde.

Tropar (glas 1):

Terpjenija stolp bil jesi, revnovavij praocem prepodobne Jovu vo strasteh, Josifu vo iskušenijih, i besplotnih žiteljstvu sij v tjelesi, Simeone oce naš, moli Hrista Boga spastisja dušam našim.