Godine 1314. u vreme upravljanja ruskom crkvom sv. mitropolita Petra javila se ova cudotvorna ikona. Episkop Rostovski i Jaroslavski Prohor, a u shimi Trifon, nadgledajuci svoju pastvu posetio je manastir Kirila Belojezerskog, i odatle je došao vodom niz reku Šeksnu u Volgu u Jaroslav. Na sedam vrsta od grada on se zaustavio na desnoj naseljenoj obali Volge i hteo je tu razapeti šator, da prenoci naspram mesta gde reka Tolga pada u Volgu, i gde je bila u to vreme neprohodna šuma. Kada su svi bili vec zaspali, episkop se probudio u pola noci i video jarku svetlost koja ozaruje okolna mesta. On je izašao iz svog šatora i video ognjeni, neobicno svetao stub sa one strane Volge i most koji se pružao sa ove strane obale preko reke Volge. Pomolivši se usrdno Bogu episkop je došao na vidljivi mu most, no to je bila zgusnuta voda po kojoj je on išao kao po drvetu. Prešavši na drugu stranu reke on se približio ognjenom stubu episkop je video ikonu Božije Matere sa Predvecnim Mladencem na rukama. Ikona je bila podignuta da je covek rukama ne može da dohvati. Dugo se on molio kolenopreklono sa suzama pred ikonom i potom se vratio, ali je zaboravio svoj žezal na mestu gde se molio. Preko istog mosta prešao je Volgu i došao u svoj šator, i našao sve da spavaju i nikome nije objavio o svom videnju i vhodu po Volgi. Drugog dana posle jutrelja, kada je episkopu bilo vreme da sedne na stolicu, služitelji njegovi poceli su tražiti episkopski žezal i nigde ga nisu mogli naci. Tada je episkop razumeo da Bog hoce da objavi cudo koje je video, no od suza ništa nije mogao reci i tako je pokazao prstom na mesto gde je zaboravio svoj žezal. Tihim glasom on im je rekao o svom videnju sa one strane Volge i poslao svoje služitelje po svoj žezal. Kada su njegovi služitelji prešli reku, u šumi su videli ikonu Presvete Bogorodice, koja nije bila u vazduhu vec na zemlji medu drvecem, a pored ikone episkopski žezal. Sa strahopoštovanjem su se oni pomolili pred svetom ikonom i uzeli žezal i vratili se rekom episkopu i objavili mu što su videli. Tada je i on sam sa svima koji su bili sa njim ljudima, preplovili su Volgu i videli ikonu. Episkop se uverio da je to ta sama ikona koju je on video nocu na vazduhu, pri svetlosti ognjenog stuba. On se obradovao duhom, pao pred ikonu i dugo se sa suzama molio, a takode i svi koji su bili sa njim. Posle molitve episkop je uzeo sekiru i svojim rukama je poceo da sece šumu, priprema drva i cisti mesto da se sagradi crkva. Oni koji su bili sa njim podelili su sa njim posao i tu je odmah bila sagradenja crkva. U to vreme žitelji Jaroslava, saznavši o cudesnom dogadaju, pohitali su u mnogobrojnim grupama ka tom mestu i poklonili se novojavljenoj ikoni, usrdno su pomogli oko gradnje crkve, tako da je ona do podne bila završena. Episkop ju je toga dana uvece osvetio i posvetio Vavedenju Bogorodice i ustanovljen je praznik javljanja ove ikone 8. dan avgusta. Episkop je pri crkvi ustrojio manastir i tada mu je odredio i igumana.Tako je osnovana u pocetku mala, a kasnije velika obitelj koja i do sada postoji pod imenom Tolgska (po reci Tolgi). Od dana javljanja Tolgske ikone Bogomatere, pocela su se javljati blagodatnom silom velika cudesa.

Tolgska ikona Majke Božije se praznuje 21/8. avgusta.

Priziva se u pomoc prilikom najezde tudinaca (rata).