Ova ikona se nalazi u Uspenskoj Pocajevskoj lavri, Volinske eparhije, naziv Pocajevska je dobio od mestacca Pocajeva, na putu izmedu Kremeneca i Brodama. Od tog sela i pocajevska gora, na kojoj se nalazi lavra, dobila je naziv. Ova gora je znacajnija od svih gora koje je okružuju, i po osobenosti poznata po ovoj peštari koja je koja je samimim nastankom prilagodena i veoma udobna za nastanjivanje. U tu peštaru su se nastanila dva monaha koji su posvetili sebe podvizima molitve i uzdržanja i prebivali su u smirenju pokrivani blagodacu Božijom. Jedan od tih podvižnika izašao je nocu na sam vrh gore radi obavljanja uobicajene molitve i odmah je video u ognjenom stubu Presvetu Bogorodicu koja je stajala na kamenu. Starac je izvestio o divnom videnju svoga sapodvižnika i obojica su sa strahopoštovanjem i trepetom gledali i Božanstveno javljanje. To videnje je gledao i pastir sa decicom koji su napasali pod gorom stado i uspevši se na goru sreli su ta dva monaha, proslavili su Bogorodicu radi javljanja i za dobrodeteljni znak ostavljen od nje na mestu javljanja. Presveta Djeva je na površini kamena ostavila utisnut otisak od desnog svog stopala koje je bilo napunjeno bistrom vodom. Pod stopalom Vladicice naše, tvrdi kamen je omekšao kao vosak i istocio vodu živu. U toj stopi nikada ne nestaje vode, bez obzira na to što bezbrojni poklonici neprestano pune njome posude svoje na isceljenje neduga. Javljanje Božije Mater na Pocajevskoj gori i nastanak otiska Njene stope u kamenu bilo je 1340. god. Od tog vremena Pocajevska gora je postala stanište Božanstvene slave, a otisak stope Preblagoslovene Marije je nepotrošivi istocnik velikih cudotvorenja.

Godine 1595. Konstantinopoljski mitropolit Neofit, putujuci u Rusiju, iz zahvalnosti za ukazano mu gostoprimstvo, veleposednicu Anu Gojsku blagoslovio je ikonom Presvete Bogorodice, koju je doneo iz Konstantinopolja. U pocetku ta svetinja nije bila poznata mnogima, no uskoro od ikone su se pocela dešavati cudesa, i sama Ana Gojska je pocela ukazivati posebno poštovanje prema ikoni i zapaliti pred njom neugasivo kandilo, jer je imala videnje Bogomatere koja joj se javila osijana svetlošcu. Ana Gojska se zadivila radi blagodatne sile koja je ishodila od ikone Bogomatere, no kada je brat Filip Kozinski, koji je bio slep od rodenja prišao, sa suznim molitvama svetoj ikoni i tu je progledao. Tada se ona uplašila da tako blagodatnu svetinju drži u svom domu i zato je 1597. god. uz prisustvo mnogobrojnog naroda, ikona odneta sa svecama i molebnim pjenijem u Pocajevsku obitelj i od tada na vecno cuvanje inocima koji obitavaju u pešteri. Uskoro je na stemi bila ustrojena crkva u cast Uspenija Bogomatere. Po smrti Ane Gojske, sva njena imanja a i sama Pocajevska gora došla je u nasledstvo Andreju Firleju koji je živeo u mestaccu Kozinu. On, buduci luteran, mrzeo je Pocajevski manastir i njegove inoke, i uvek se starao da ih ugnjetava. On im je oduzeo zemlju i šumu. Naredio da se zapale kelije, da se biju monasi, i zabranjivao narodu da dolazi na Pocajevsku goru. na poklonjenje cudotvornoj ikoni i stopi Presvete Bogorodice. Na kraju je rešio da uzme od njih cudotvornu ikonu, i sa mnoštvom naoružanih jednomišljenika napao je 1623. god. na manastir opljackao crkvena dobra, riznicu, odneo je i samu cudotvornu ikonu. Kao pecat bogohulstva je to što je rekao ženi da obuce crkvene odežde i da uzme cašu u ruke i da dode u društvo onih što piruju, i da izlažu huli pravoslavne i svetu ikonu. Za takvo bogohulstvo njegova žena je tog minuta bila kažnjena, sudom Božijim nju je zaposeo zli duh i strašno je mucio dok Firlej nije vratio cudotvornu ikonu u Pocajevsku obitelj. Po vracanju ikone u manastir neoskudno su se produžila izlivati od nje razlicna cudotvorenja. Vest o takvim cudesnim zbivanjima brzo se raznela po svim krajevima zemlje ruske i sa svih strana su poceli priticati k njoj u masama poklonici tražeci pomoci i spasenja i milosrde Božije.

Medu mnogim cudesima od Pocajevske ikone Bogorodice, osobito je znamenito cudesno izbavljenje obitelji 1675. god. od Turaka, koji su prispeli blizu manastirskih zidina. Polažuci svoju nadu u pomoc Božije Matere, monasi su se svu noc molili i pevali pred cudotvornom ikonom akatist, i kada su vozglasili: "Izabranoj pobedonosnoj Vojvodi" odmah se Presveta Djeva javila u svetloj odeždi okružena andelima sa golim macevima. Iznenada je Turke uhvatio strah i oni su nagnali u bekstvo.

Godine 1770. kada su Pocajevsku obitelj zauzeli unijati, osnovana je bila posebna komisija da bi se potpuno isledilo predanje o cudotvornoj ikoni. Iz toga se vidi da su na poklonjenje Presvetoj Bogorodici dolazili i isceljenje od nje dobijali ne samo pravoslavni i unijati no i hrišcani latinskog ispovedanja, cak i Jevreji, koji su po isceljenju primali pravoslavnu veru.

Godine 1831 po vracanju Pocajevskog manastira pod pravoslavnu upravu on je nazvan Uspenskom Pocajevskom lavrom. Pravoslavni hrišcani su imali prema Pocajevskoj svetinji veliko strahopoštovanje, i njoj na poklonjenje su priticalo je veliko mnoštvo bogomoljaca iz udaljenih mesta Rusije.

Pocajevska ikona Majke Božije se praznuje 5. avgusta / 23. jula.

Molitva Njoj izaziva milosrde i pokajanje, pruža utehu i nadu, izbavljenje od životnih nevolja, bolesti...