КРСНА СЛАВА

Једна од главних одлика српског Православља, за коју не зна остали хришћански свет, јесте крсна слава. Пре примања хришћанства Срби су били многобожаснки народ. Поред врховног бога Перуна, кога су сви поштовали, сваки дом је имао и своје домаће божаснтво.По природи сентиментални и везани за домаће навике и обичаје, у сусрету са хришћанством, Срби су се најтеже одрицали тих домаћих божанства. Мудри и практични Немањин син, Свети Сава, многобожачке кумире и идоле, заменио је великим светитељима Цркве Христове, који постадоше заштитници и помочници српских домова, цркава и манастира, породица и племена, села и градова, па и читавих покрајина и области. Тако је настала крсна слава.

Црква је, имајући у виду практичне разлоге, саветовала и препоручивала породицама које светитеље да узимају за своју крсну славу. Бирани су велики светитељи који се празнују у јесен, зиму и пролеће, када је мење радова у њиви, пошто су Срби били народ који се бавио земљорадњом и сточарством. Поједине породице, опет, бирале су дан када че се крстити, и светитеља који се тога дана слави, узимале за своју крсну славу.

ПЕСМА СРПСКОЈ СЛАВИ

Када Србин Славу слави
он уз колач свећу стави.

Па прелива колач вином
и све свети светим чином.

Колач му је слика Оца,
сваког добра даваоца,
свећа му је слика Сина,
слика Духа - слика вина.

Пред Тројицу Србин стане,
па скрушено он уздахне:
Царе вечни, благослови,
сви су Твоји дари ови.

Народ слози и умнози,
неки сви људи буду Божји,
нек сви славе име Твоје,
Твога суда нек´се боје

Ко' хлеб нек'су срцем благи,
као свећа душом прави,
као вино нек' су јаки;
Благи, прави, јаки, здрави.

Чисти колач - вера чиста;

Свећа - нада што нам блиста;
а вино је љубав красна -
Истина је ту јасна.

О, Тројице, Боже јаки.

Шта ти дајем ја нејаки?
Све је ово твоја слика,
бледа слика Твога лика.

Нека светац мој Те моли,

Он до Тебе ближе стоји,
зато њему палим свећу,
дај нам, Боже, добру срећу!

Све је моја богомоља:
Нека буде Твоја воља!
Сваком живом Ти помози!
Па и мени не одмози.

Амин.

ПОЧЕТАК