О СЛАВИ И ЗНАЧАЈ СЛАВЕ

Слављење крсне славе је остала једина, непрекинута традиција код Срба од времена покрштавања до данас. Много је штошта промењено у народном зивоту и обицајима, али се слава сацувала као највеца светиња нашег народа Србин је славио славу у најславнијим данима своје историје, али исто тако и у току петвековног робовања под Турцима Слављена је слава у време и невреме у рату и изгнанству, у тамници и болници, у залости и радости, у беди и сиромаштву исто као у богатству и изобиљу. Наши војници су у јеку најзешцих битака у рову ломили бајати војницки хлеб (тајин) певали тропар своје славе, палили комадиц воштанице који су од куце понели, молили се Богу за помоц и срецније дане. После Првог светског рата у време невидене безбозницке и антиверске пропаганде, Срби се нису одрицали своје славе и, слободно се мозе реци, да је крсна слава сацувала православну веру и традицију у нашем народу.

КАДА ЈЕДАН ДОМ, ЈЕДНА ПОРОДИЦА, ПОЧИЊЕ ДА СЛАВИ КРСНУ СЛАВУ

Слава се преносила и настављала са колена на колено, са оца на сина, тако, да се данас мозе лако закљуцити које су породице са истим презименима од једног претка, само по томе коју славу славе. Уколико славе исту славу онда су од истог претка, али су се током времена и расељавања удаљиле једне од других, и постале непознате.

КАДА ОТАЦ ПРЕДАЈЕ СЛАВУ СИНОВИМА?

Уколико синови зиве са оцем у једној куци, онда сви заједно славе славу. Медутим, када неко од синова заснује своју породицу, озени се и не зиви више са оцем, он треба одмах да поцне да у свом дому слави крсну славу. Сасвим је погрешно, што поједини данас, не славе, изговарајуци се: зив ми је отац и он слави. Знаци, цим неко зиви засебно и има своју породицу, дузан је да слави своју славу, јер је слава заштитник домацег огњишта и помоцник у сваком раду, велики Бозији благослов и заштитник свих укуцана, нароцито деце.

ПРИПРЕМЕ ЗА СЛАВУ

На неколико дана пред славу, у дому у коме се слави, поцињу припреме, како би се слава што свецаније и достојније доцекала. Куца се распрема, цисти и средује. Укуцанима, деци нароцито, купује се понешто ново, од одела, да то "понове" на дан славе. У куци влада свецана атмосфера и ведро духовно располозење и радост у ишцекивању славе.

СВЕЋЕЊА ВОДИЦЕ

По древној и устаљеној пракси наше цркве, у време пред славу свештеник освецује водицу у домовима који славе. За освецење водице домацица припреми следеце: једну посуду (цинију) са водом, букет босиљка, мању свецицу, кадионицу са заром или брикетом, тамјана и списак укуцана у куци. Све се то постави на сто у соби где је славска икона, која је на истоцном зиду собе. Позељно је да на обреду освецења водице буду сви укуцани са домацином. Зато свештеник, бар на дан раније, "заказује" водицу, то јест, најављује домацину у које време тацно долази, како би сви били на окупу и молитви. У селу се обицно зна кад це у тај крај наици свештеник, па се водица не "заказује". Кад се водица освети, сви укуцани се мало напију ове освецене водице, а од остатка се меси славски колац. Уколико се водица свети на дан славе, заједно са резањем колаца, пошто се укуцани по мало напију, остатак се сипа за неку калемљену воцку, или цвеце у куци.

ЗАШТО СЕ ОСВЕЋУЈЕ ВОДИЦА У ДОМОВИМА ЗА СЛАВУ И ВАСКРС

Поред заједницких молитава и богослузења, који се обављају у храму, црква је одредила да се два пута у години одрзавају обреди и молитве у домовима верника, за духовни напредак свакога дома. А то је све везано за два велика и најсвецанија дана за славу и Васкрс. Освецењем водице и кропљењем дома, благодат Бозија и свети Дух улазе у тај дом и његове зитеље, и он им даје благослов и духовну снагу у њиховом свеукупном зивоту и раду. Молитва се приноси за напредак свих цељади у куци, и за покој душа умрлих сродника.

ПОЗИВАЊЕ НА СЛАВУ

У неким нашим крајевима, гости се на посебан нацин позивају на славу. Домацин или неко од младих, оде у куцу онога кога зели позвати, или кога годинама позива, и уз пригодан разговор, позове пријатеља на славу. Негде се уоци славе, у куце које се позивају, шаље лепиња или мањи хлеб који се пеце за славу, и на тај нацин гости се позивају на славу. Негде се, опет казе: "на славу се не зове". Исправно је и једно и друго, али добро је, на неколико дана пред славу, потсетити своје пријатеље и званице, и у знак пазње и поштовања позвати их на славу. То се данас мозе уцинити и телефоном, мада је прикладније и уцтивије то уцинити лицно и непосредно.

ПОЗДРАВЉАЊЕ И ДОЧЕК ГОСТИЈУ

Домацин госте доцекује пред куцом или на прагу свог дома. Најсвецаније обуцен, и свецарски располозен, он госте доцекује рецима: Добро дошли! Гости цеститају славу рецима: Срецна слава домацине, теби и твом дому, твојим укуцанима на много година у здрављу и весељу. Домацин одговара: Хвала, добро дошли, и вама нека Бог и ... (казе име славе) помогну да доста година долазите, и да славимо у здрављу и весељу. Гости улазе у куцу, и по старештву седају за сто где се обавља славски руцак, или у неку другу просторију где седе до поцетка руцка.

СЛАВСКА ТРПЕЗА

Поред набројанога што цини славу: славски колац, славско зито, свеца и вино, по нашем народном обицају домацин припрема славски руцак који се обавља на дан славе. У неким крајевима се припрема и вецера уоци славе, на коју долазе гости, и то се зове навецерје празника. Негде се слави и други, па цак, и треци дан славе. Одсуство веронауке условило је да се слава претворила скоро искљуциво у славску гозбу, на којој, нити домацин, нити гости знају о правом смислу и суштини славе, па цак ништа ни о светитељу који се слави. Пошто се то претворило, дакле, у обилну гозбу, сиромашније породице данас нису у стању да финансијски издрзе толики трошак. Подвлацимо поново овде, да је слава пре свега духовни догадај и дозивљај уз оно што је неопходно за сам обред резања колаца, а све остало је ствар воље и могуцности сваке породице.

ПОСНЕ СЛАВЕ

Овде ваља упозорити на још један погубан и штетан обицај, који се полако из неупуцености у неким нашим крајевима, увлаци у наш народ. Наиме, када нека слава падне уз пост, или у среду или петак, например Никољдан, који је увек у Бозицном посту, тај дан се обавезно пости, без обзира да ли породица из неких разлога не пости тај пост. Спремати мрсну храну за славу је велики и погубни грех ако је пост. Боље је не славити, него правити јавну саблазан и наводити на грех друге (госте) да мрсе на велики празник у време када црква наредује пост. Кад слава падне у среду или петак, а није пост, гозба и мрсни славски руцак мозе се одлозити за наредни дан. Погрешно је, како то неки цине, на дан славе када је пост, "приказати" на трпези мало рибе и посне хране, а после постављати и слузити мрсну храну. То је својеврсно лицемерје, и није достојно хришцанина, Србина и православца, погово када се зна да се мозе цак лепше и јефтиније припремити руцак од рибе и посне хране. Постоји, цак и кувар са рецептима за припремање посних јела, кога би требало да користе домацице које припремају посну славу.

ЦРКВЕНА СЛАВА

Поред светитеља и славе коју слави свака породица, заједницка слава свих парохијана и верника који припадају одреденом храму у месту у коме зиве, јесте храмовна слава те цркве. Сваки храм је посвецен неком светитељу, или празнику, и он на тај дан слави своју храмовну славу. Пошто је храм највеца светиња у једном месту и заједницки духовни дом и огњиште свих мештана, позељно је да сви узму уцешца у тој слави. Велики је грех не отици тога дана својој цркви, поготово ако за то нема оправданог разлога.

ДОМАЋИН ЦРКВЕНЕ СЛАВЕ

На дан храмовне славе слузи се света литургија, звоне сва звона, око цркве се носе барјаци (литије) иконе и други свети предмети, и после трократног опхода сеце се славски колац. Храмовна слава, такоде, има свог домацина То је један од мештана, а мозе и више њих, који се добровољно јаве. Он припреми колац и зито, свецу и вино и ако је у могуцности и славски руцак, на кога позива све присутне тога дана у цркви. Ако он није сам у могуцности да сноси све трошкове славе, у припремању руцка уцествује делом и црква.
На сецењу славског колаца у цркви, помиње се његово име и имена његових сродника и укуцана. Он тај дан, као и у куци на дан славе, двори славу и слузи госте. Пред резање славског колаца, свештеник пита, ко се јавља за домацина за наредну славу. Ономе који се јави, домацин предаје једну цетвртину славског колаца, коју овај носи куци и дели са својим укуцанима.

ЗНАЧАЈНИЈЕ СЛАВЕ КОД СРБА ЈЕСУ:

Миољдан и друге славе које Срби славе.

ПОЧЕТАК