8 ВЕКОВА МАНАСТИР ЖИЧА

Жича је током осам векова постојања пролазила кроз бурну историју. Тај манастир је 1219. године постао седиште српске Архиепископије, када је Српска православна црква добила самосталност.

Прослава обележавања 800 година постојања Жиче трајаће две године, а почетак жичких свечаности биће на дан Светог Симеона 7. октобра ове године. Централна, завршна прослава биће на дан Светог Симеона 2008. године.У наредне две године планирана је изградња и уређење манастирског комплекса.Манастир Жича се налази у централној Србији, између Краљева и Матарушке Бање. Путем преко реке Ибра, на 4. километру јужно од Краљева.

Патрон и изградња:

Манастирска црква је посвећена Светом Спасу-Вазнесењу Господњем, а подигао је краљ Стефан Првовенчани са својим братом Светим Савом, између 1208. и 1215.године.

После стицања црквене аутономије Жича је била седиште првог српског архиепископа Саве Немањића. У њој је крунисан краљ Стефан Првовенчани и каснији владари династије Немањића. Грађевина припада Рашком архитектонском стилу, а фреске потичу из 13. и 14. Века.

Овај манастир по свом значају издваја се од осталих српских цркава и манастира јер је основан са намером да буде седиште архиепископије, где ће се крунисати краљеви и постављати архиепископи српске цркве.

Као ни један други српски манастир, Жича је доживела трагична разарања. Прво веће разарање било је у последњој деценији XИИИ века од стране Кумана, а затим под најездом Турака. Ризница Жиче је готово сасвим опустела у 16. веку, када су монаси пред налетом Турака избегли у Срем, где су основали манастир Шишатовац. Подизана и рушена, чувана и напуштана, надграђивана и од пријатеља и од непријатеља, Жича данас мало личи на ону из времена краља Стефана Првовенчаног и архиепископа Саве.

Велика манастирска црква носи све одлике зрелог Рашког градитељског стила чији је родоначелник Св. Сава. Храм је био украшен фрескама тек после стицања црквене самосталности 1219. Најстарије фреске у Жичи, изведене непосредно по Савином повратку у земљу, сачуване су само у певничким просторијама. У осталим деловима цркве - у олтарском простору, наосу и старој припрати, оне су касније, због остећености, замењене новим слојем. И певнице су, међутим, сачувале живопис само на доњим површинама зидова.

На источним странама, у зони где су се по правилу налазиле само појединачне фигуре, сачуване су сцене Распећа Христовог и Скидање са крста. На осталим просторијама певничких простора били су приказани ликови апостола, од којих је у јужном сачувано шест фигура, док су у северном, у већој мери остећеном, видљиве само две. Истом, најранијем периоду припадају и попрсја Арханђела у полукружним пољима изнад улаза у бочне капеле. Преостали делови првог слоја показују, заједно са зидном декорацијом, главне студеничке цркве, почетне облике монументалног стила српског сликарства XИИИ века.

Жича у нашем народу има велики углед. Назива се 'седмоврата Жича'. У њој је крунисано и устолицено седам српских краљева [Стефан Првовенчани, Радослав, Владислав, Урош, Драгутин, Милутин и Стефан Дечански]. Приликом сваког крунисања, пробијана су, и потом зазидана, нова врата кроз која је пролазио само крунисани владар. Црвена фасада манастира је симбол краљевства.

Архитектура:

Познато је да је у цркви првобитно постојао изванредни камени иконостас, али назалост није сацуван ниједан његов део.

1994.год. направљен је мермерни иконостас, по узору на првобитни. На њему се налазе само две престоне иконе Исуса Христа И Богородице које је израдила иконописацка радионица манастира Зича 1996.год.

Ризница је скоро сасвим опустела у 16.веку када су монаси избегли испред Турака у Срем, где су основали манастир Сисатовац.Међу некадашњим реликвијама најважније су биле десна шака Светог Јована Претече и део Часног Крста украшен бисерима, данас у Италији.

Црква је једнобродна са једном осмостраном куполом на коцкастом постољу.Испред спољне припрате, код западног улаза, подигнута је висока кула са капелом на спрату.
У градитељском смислу, Жича припада “рашкој стилској групи”- општа архитектонска решења су византијска а фасаде су споља обрађене на романски нацин.

Након реконструкције,обојена је вишњастоцрвеном бојом како је првобитно и изгледала.
У оквиру манастирског комплекса налази се и мала црква посвећена св.Теодору Тирону која је вероватно подигнута у доба оснивања манастира.

Сликарство:

Жича је осликана заузимањем Светог Саве око1220.године, а како и доликује првом седишту српске аутокефалне архиепископије,фрескама су је украсили најбољи “мраморници и сликари” из Цариграда. Велики део првобитног живописа је уништен, сачувани су фрагменти у певницама, а постојеће фреске потичу из доба велике обнове Жиче за време краља Милутина између 1313. и 1316.године.

Име:

Сматра се да назив Жича потице од првобитног имена “Житча” који долази од реци жито јер је крај у којем се налази манастир нарочито житородан. Манастир је данас женски.

ПОЧЕТАК